Albanske hidrocentrale pojele Adu Bojanu

Nova, četvrta po redu, hidrocentrala na reci Drim u Albaniji, čija će izgradnja uskoro započeti, samo će ubrzati proces nestajanja Ade Bojane. Jer, upravo iz Drima Bojana dobija veliku količinu vode i sedimenata, ističu eksperti i ekolozi.

Taj proces traje od 1980. godine i u poslednje vreme je intenziviran zbog nekontrolisane eksploatacije šljunka iz Drima, smatra šef plaže na Adi Bojani Šućurija Kahari: „Svake godine plaža je sve manja i manja. Moja kućica je pre 30 godina bila udaljena od mora 80 metara, a sada je došla na tri metra! Još jedne godine i neće je biti! Boli me srce, ali to je tako.“

Njegove reči potvrđuje ribar Murati: „Ja sam na Adi Bojani od 1969. godine. Ako se ovako nastavi, plaže neće biti. Samo će ostati šuma, ništa drugo.“

Na naše pitanje da li je za 15 godina od kako redovno dolazi na Adu Bojanu primetio da se njena plaža smanjuje, poznati reditelj Srđan Dragojević odgovara: „Da, moguće je da su neki delovi plaže manji nego što su bili. Ali, nadam se da se neće dogoditi, bar dok smo mi živi, da plaža potpuno nestane“.

Može li se katastrofa sprečiti?

Kako se to zaista ne bi desilo nevladine organizacije iz Ulcinja pokrenule su akciju prikupljanja potpisa za zaustavljanje izgradnje hidrocentrale „Ašta“ na reci Drim. „To bi svakako imalo razorne posledice po ekosistem čitavog ovog jedinstvenog područja“, kaže predstavnica civilnog sektora Vanja Bogojević i dodaje: „Ovom peticijom apelujemo na državne organe u Crnoj Gori i sve zainteresovane da sačuvaju ovaj deo državne teritorije. I to kakav deo!“

Crnogorska Vlada saopštila je da je zatražila od vlade albanskog premijera Salji Beriše da je informiše o tom projektu. Vlada premijera Mila Đukanovića je nedavno raspisala međunarodni tender za izdavanje u 90-ogodišnji zakup Ade Bojane. Pitanje je samo koliko će tada ostrvo biti i da li će uopšte postojati.

Inače, Ada Bojana je do raspada bivše Jugoslavije bila omiljeno letovalište nemačkih naturista. Nju je 1981. godine posetio i tadašnji kancelar Vili Brant, koji je bio oduševljen lepotom ovog ostrva koje nestaje.

autor: Mustafa Canka

odg. urednik: Dijana Roščić