Alpska referendumska štetočina

Švajcarci žele da se zaštite tako što ukidaju slobodu kretanja koja, uz neka ograničenja, važi i za sve građane Evropske unije. E pa neka ih! Videće šta će im to doneti, moglo bi da se kaže iz ugla Brisela. Ali to bi bilo kratkovido jer posledice neće osetiti samo Švajcarska nego će i čitavu EU ponovo zapaliti debata o slobodnom izboru posla i mesta stanovanja. Tema bi mogla da postane odlučujuća u izborima za Evropski parlament koji predstoje u maju.

Iako su švajcarska privredna udruženja i sve stranke osim desnopopulističke Narodne partije bile protiv novog pravila o broju stranaca, birači su sledili poruke izolacionista. Potporu je dobio osećaj da će stranci preplaviti zemlju, da će domaće stanovništvo izgubiti svoj kulturni identitet. Racionalni razlozi teško se mogu pronaći jer je Švajcarska vazda profitirala od dolaska kvalifikovanih radnika iz EU. Milion građana EU živi u Švajcarskoj, to je osmina ukupnog broja stanovnika. Godišnje je stizalo 80.000 radnika koji uredno plaćaju poreze i gotovo ne opterećuju socijalni sistem. Uprkos tome poslednjih godina raste otpor slobodi kretanja, potpaljen od strane Narodne partije koja ima najveći poslanički klub u parlamentu.

Kockanje sopstvenom ekonomijom

U sedištu Evropske unije vlada nerazumevanje zbog švajcarske tvrdoglavosti. Kroz zube se cedi opšte mesto, da će Brisel poštovati odluku Švajcaraca. Ali o koncu vise brojni bilateralni ugovori EU i Švajcarske. Sve zavisi od toga da li će i kako Vlada u Bernu iznova ispregovarati sporazum o slobodi kretanja sa Briselom. U opasnosti je gotovo potpuna integracija Švajcarske u unutrašnje tržište EU. Tako su očigledno hteli Švajcarci, iako im je EU najveći trgovinski partner i iako 480.000 Švajcaraca živi u EU. Ni za njih ubuduće neće važiti sloboda kretanja. Ipak, referendumska odluka ostavlja Bernu nekakav prostor za improvizacije – jer konkretne kvote o broju stranaca nisu propisane. Evropska komisija računa sa iscrpnim pregovorima o tim kvotama.

Opterećenje za evropsku kampanju

Postoji i opasnost da diskusija o useljeništvu, strancima i slobodi kretanja uzme maha u EU. Upravo to što rade Švajcarci planira i evroskeptični premijer Velike Britanije Dejvid Kameron. Hoće da ograniči imigraciju iz novih članica EU i glasno traži reformu Unije. I bavarska Hrišćansko-socijalna unija se, makar potajno, raduje ishodu švajcarskog referenduma. Ta stranka stalno nastupa protiv takozvanih socijalnih turista iz Rumunije i Bugarske. Za desne populiste širom kontinenta, od Marin Lepen u Francuskoj do Gerta Vildersa u Holandiji, odluka Švajcaraca predstavlja moćno gorivo pred izbore za Evropski parlament. Oni će reći: Ako bogata Švajcarska ovako postupa, onda to ne može biti pogrešno.

Ko stavi šapu na slobodan izbor posla i mesta stanovanja u EU, taj zapravo dira u sam stub čitave evropske zajednice. To ne sme da se desi, društvene i ekonomske posledice bile bi katastrofalne. Bila bi to izolacija u sopstvenoj čauri. Propovednici nacionalne osamljenosti zaista ne bi smeli da imaju nikakve šanse.

Evropska unija mora da bude odlučna u nastupajućim pregovorima sa Švajcarskom. Ako nema slobode kretanja ljudi, onda ne sme da bude slobodnog protoka robe i kapitala. Novac bogatih Evropljana i dalje je dobrodošao u Švajcarskoj, ali građani nisu. To tako ne ide.

Komentar: Bernd Rigert / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković