Ambasade zatvorene, SAD u pripravnosti

Ministarstvo spoljnih poslova u Vašingtonu je saopštilo da se ta mera sprovodi „iz opreza“ a ne zbog konkretnih saznanja o pripremama za napade. Ipak, američki mediji se gotovo nadmeću u iznošenju takvih saznanja. Najpre je tokom vikenda javljeno da je američka tajna služba „presrela elektronsku komunikaciju viših članova Al Kaide koja prevazilazi uobičajenu razmenu informacija“. Američka televizija ABC, međutim, govori o „telefonskom razgovoru“ koji su prisluškivali američki špijuni, te da su u tom razgovoru teroristi govorili o predstojećem napadu, kao i da će on biti „velikih razmera i strateški važan“.

Mnogobrojne indicije i mogućnosti

Njujork tajms, pozivajući se na vladine službenike, piše da „teroristi razmatraju mogućnosti napada na američke ustanove na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. List piše da je neobično to što je presretnut veći broj telefonskih razgovora i elektronskih pisama visokih članova Al Kaide u kojima se govori o planiranju napada – te da je baš zbog toga stručnjacima CIA, Stejt departmentu i Beloj kući „odmah bilo jasno o čemu se radi“. Svemu treba dodati i dve audio-poruke samog šefa Al Kaide, Ajmana al Zavahirija. Jedna potiče od prošlog utorka (30.7.), i u njoj je on pozvao svoje sledbenike širom sveta da „izvedu napade na interese SAD i njenih saveznika“. Drugu je objavio u petak, 2. avgusta – u njoj kaže da su “krstaši” uz pomoć “američkih intriga” svrgli egipatskog predsednika Muhameda Mursija. Na kraju, ima i onih koji smatraju da je i činjenica da se uskoro završava ramazan dovoljan razlog da se poveća opreznost.

Potpuno različiti komentari

Tako je trenutno stanje kada je reč o razlozima za zatvaranje američkih ambasada prilično konfuzno a pred javnost se izinose veom arazličite procene. Republikanski političar Seksbi Čemblis, zamenik predsedavajućeg Odbora Senata za tajne službe, rekao je da je u pitanju najozbiljnija teroristička pretnja u poslednjih nekoliko godina. On je za televiziju NBC čak uporedio odgovarajuća saznanja sa onima koja su postojala pred napade od 11.9.2001. i rekao da tada nisu sprovedene odgovarajuće mere – kao što je to sada slučaj. S druge strane, mnogi politički posmatrači i stručnjaci, međutim, zatvaranje 21 ambasade tokom vikenda zbog terorističke pretnje smatraju neuobičajenim i dramatičnim potezom. „Ovako nešto još nisam doživeo“, rekao je, na primer bivši službenik CIA Robert Ber za televiziju CNN.

Nisu ugroženi samo Amerikanci…

Istovremeno sa odlukom o zatvaranju ambasada, i Interpol je izdao upozorenje u kome od svojih 190 zemalja-članica traži da „povećaju budnost i koordinišu istrage“ nakon što je Al Kaida provalila u više zatvora iz kojih je oslobodila veći broj svojih boraca. Za Stejt departmentom su se poveli i neki američki saveznici: francuski predsednik Fransoa Oland rekao je da “ima informacije prema kojima pretnje treba shvatiti veoma ozbiljno” – pri čemu nije bliže definisao na koje pretnje tačno misli – a britansko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je svoje građane da napuste Jemen. I Nemačka je zatvorila svoju ambasadu u Sani – prema poslednjim informacijama, ona će biti ponovo otvorena sutra (6.8.)

Poseban značaj napada u Bengaziju

Najnovija upozorenja na terorističke pretnje povezana su i sa napadom na američku ambasadu u Bengaziju od 11. septembra prošle godine, kada su ubijena četvorica američkih građana, među kojima i ambasador Kris Stivens. Vašington je taj napad najpre proglasio za spontani protest muslimana zbog jednog filma u kome se kritikuju islam i delo proroka Muhameda. Nešto kasnije, američka vlada je saopštila da je reč o terorističkom napadu. Kongres je tim povodom na saslušanju predstavnika Stejt departmenta saznao da to telo pre čitavog incidenta odbilo da pooštri mere bezbednosti u američkoj ambasadi u Libiji. Odgovornost za sve na sebe je preuzelo Ministarstvo spoljnih poslova, čija tadašnja šefica Hilari Klinton je rekla da je ono, a ne Bela kuća, nadležno za bezbednost američkih diplomatskih predstavništava u prekookeanskim zemljama.

Zato je vrlo moguće i da predsednik Obama sada želi da demonstrativno pokaže da mu je, kada se radi o bezbednosti Amerikanaca i američkog diplomatskog osoblja, milija preterana bezbednost nego novi rizik. Uostalom, odmah je dobio i pohvale iz Republikanskog tabora: senator Lindzi Grejem je izjavio da „Predsednik čini sve što je neophodno“ i da je, kako izgleda, „izvukao pouku iz događaja u Bengaziju“.

Pravdanje sveobuhvatnog nadzora?

Naposletku, zatvaranje američkih ambasada treba posmatrati i u kontekstu velike afere oko nadzora američkih tajnih službi nad celokupnom komunikacijom građana. Sada bi ta afera mogla da bude potisnuta sa naslovnih strana svetskih medija. S druge strane, tajne sužbe sada pokazuju da njihov nadzor ipak dovodi do relevantnih saznanja za bezbednost građana. Mnogi se, poput komentatora jednog nemačkog dnevnog lista, pitaju: „Da li su ta saznanja ozbiljna ili je trenutno u pitanju posebno drzak manevar kojim pokušavaju da se opravdaju?“ (Algemajne cajtung, Majnc); „Čak i ako se previdi vremenska blizina skandala sa špijuniranjem američke službe NSA, ne možemo da isključimo mogućnost da je iza poziva na uzbunu - manipulacija. Za opravdanje sve čudovišnije i skuplje bezbednosne arhitetkture, važno je da se opasnost od mogućeg napada održi prisutnom u svesti ljudi“ (Vestdojče algemajne cajtung).

Autor: Saša Bojić

Odg. urednica: Dijana Roščić