Ambis između EU i SAD

„Svaka nacija i svaki region sada mora da odluči: Ili ste na našoj strani, ili ste na strani terorista.“

Džordž Buš je u septembru 2001. tek oko pola godine na dužnosti. Napadi na Njujork i Vašington stavili su zemlju na najveću probu. Jer, kako je rekao „svaka nacija mora da odluči na čijoj je strani“. Ova podela na prijatelje i neprijatelje odredila je višegodišnju američku spoljnu politiku, takođe i odnose sa EU. U svađi oko iračkog rata 2003. došlo je do odlučujućeg preloma. Odnosa između SAD i najvažnijeg evropskog partnera, ali i unutar EU. Tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder početkom 2003. izjavljuje:

„Podeljenost Evrope nije rezultat moje politike. Vi znate da je u slučaju Iračkog rata 15 evropskih šefova diplomatije, među kojima i naš, donelo zaključke o zajedničkoj evropskoj politici.“

Evropa je na istoku?

Šreder i predsednik Francuske Žak Širak su istomišljenici kada je reč o iračkoj politici.

„Mi ne vidimo razlog da u vezi ovog pitanja menjamo našu logiku, koja je logika mira, i da je pretvorimo u logiku rata.“

Unutar NATO Bušov ministar odbrane Donald Ramsfeld bacio je kocku razdora.

„Vi o Evropi mislite kao o Nemačkoj i Francuskoj. Ja to ne radim. Smatram da je to stara Evropa. Ako danas posmatrate čitavu NATO Evropu, centar gravitacije se pomera u pravcu istoka.“

Navodno oružje za masovno uništenje u Iraku nije nađeno. Kada je 2004. na svetlo dana izronio video sa zlostavljanjem iračkih zatvorenika u zatvoru Abu Graib, činilo se da je Buš u Evropi potpuno diskreditovan. Predsednik Evropske komisije Žoze manuel Barozo početkom 2005. izjavljuje:

„SAD ili Evropa ne mogu same da reše sve probleme sveta, zato treba da usaglasimo zajedničke vrednosti.“

Svejedno je ko će biti predsednik SAD

U februaru 2005. Džordž Buš na početku drugog mandata odlazi u posetu Briselu.

„Amerika podržava snažnu Evropu. Nama je potreban jak partner u teškim zadacima, kako bi smo unapredili slobodu i mir u svetu“, rekao je tada Buš.

Bušovu posetu pratili su protesti.

Danas, u jesen 2008. Buš je isto tako sporedna tema kao i Irak. Osim finansijske krize interesovanja su usmerena u pravcu mogućeg naslednika Džordža Buša. Kada bi Evropljani mogli da biraju Fabijan Zleg iz Evropskog polisi centra je siguran u jedno:

„I među narodom i kod političara, Obama je generalno pozitivnije prihvaćen, što smo takođe videli i prilikom njegove posete Berlinu. Narod je ponovo spreman da se sa oduševljenjem priključi Americi.“

Međutim Zleg smatra da Evropljanima neće biti lako ni sa novim predsednikom Amerike.

„Da. Ja smatram da će u svakom slučaju biti teško. Svejedno da li pobedi Mekejn ili Obama - u privrednim ptanjima i u spoljnoj politici velike razlike još uvek postoje.“