Američki rat protiv islama?

Atentat u Islamabadu je nešto kao vrh ledenog brega. Koliko je opasna postala situacija u Pakistanu još bolje se vidi u oblastima na granici sa Avganistanom koje uglavnom kontrolišu Talibani.

Posle ovakvih teških atentata, u takozvanom ratu protiv terorizma u uvežbani ritual spada pozivanje na tvrdu liniju i odlučnost. Ali, šta to konkretno znači?

Talibani i Al kaida na severozapadu Pakistana ne mogu se vojno pobediti – to se pokazalo poslednjih sedam godina. Vojne operacije ne donose ništa, osim po pravilu, reakciju u vidu atentata.

Šta je plodno tlo za novi terorizam?

Ova šema se uklapa i u scenario najnovijih događaja. SAD su prethodnih nedelja veoma povećale pritisak u regionu. Međutim, sudeći po informacijama koje procure u vezi sa vojnim operacijama – one su čista katastrofa. Američka i pakistanska vojska su vrlo često neprecizne – isuviše često stradaju civili. Ima ozbiljnih indicija da se stotine hiljada ljudi nalazi u bekstvu. Postavlja se pitanje šta je, ako ne upravo to, plodno tlo za novi terorizam.

Osim toga politička klima u Pakistanu je veoma nepovoljna za vojne operacije. Anti – amerikanizam je duboko ukorenjen i sve više jača. Mnogi, verovatno većina, smatraju da SAD u ime rata protiv terorizma zapravo vodi rat protiv muslimanskog sveta. Mnogi pakistanski vojnici u Talibanima ne vide neprijatelje, već pre svega zemljake.

A alternativna politička strategija verovatno ne bi bila tako teška. Ne radi se o popuštanju u odnosu na Talibane nego pre svega o tome da se izoluju radikali. Oni u Pakistanu nemaju velike šanse, to su pokazali izbori, šire se pre svega tamo gde kolabira pravna država. Novi predsednik Zardari je propustio veliku šansu time što nije hteo da ponovo uspostavi nezavisno sudstvo u zemlji. Baš zbog toga, mnogi Pakistanci ga već sada vide kao običnu marionetu Vašingtona – baš kao što je to bio slučaj sa Mušarafom. Ili sa avganistanskim predsednikom Karzaijem. Sve to ne zvuči dobro – kada je reč o borbi protiv terorizma i ekstremizma.