Amerika i Evropa jedno drugom najbliži

Džon Keri posetio je Berlin prvi put otkako je stupio na funkciju američkog državnog sekretara. Nemački listovi tvrde da je ta poseta znak da je Amerikancima potreban pouzdan partner, kao i da, uprkos svim promenama na geopolitičkom planu, Amerikanci još uvek nemaju važnijih saveznika od Evropljana.

Prvi čovek američke diplomatije kao da simboliše tradicionalne veze između Vašingtona i Berlina – živeo je u Berlinu kao dečak, dok je grad još uvek bio oštro podeljen na zapadni i istočni sektor. Vremena su se promenila, Berlin više nije središte sukoba dve supersile, ali Džon Keri ipak može da dodatno poboljša odnose između Amerike i Evrope, pišu nemački listovi.

Mitelbajeriše cajtung: „Jučerašnja poseta novog američkog državnog sekretara Džona Kerija Nemačkoj bila je više od diplomatske učtivosti. Pohvale koje je izrekao svojim nemačkim partnerima u Berlinu, takođe su bile više nego floskule. Odnosi između Vašingtona i Berlina, između Obame i Merkelove, u poslednje vreme su blago zahladneli, a zbog osvežavajuće srdačnog Kerija mogli bi da dobiju novi impuls. Evropljani, pre svih Nemci, bili su i ostali važan partner za Kerija, koji je kao mladić živeo u Berlinu. To je tačno, iako se Obama i američka administracija trenutno orijentišu pre svega u smeru Azije; uostalom i Evropljani ulaze na novo rastuće tržište. Moguće je baviti se jednom stvari, a ne napustiti drugu. Američki predsednik mogao bi da ojača novo-staro prijateljstvo time što bi došao u Berlin i ovde održao govor. Prikladan povod za to mogla bi da bude pedesetogodišnjica istorijskog govora Džona F. Kenedija: 'Ich bin ein Berliner!' - ispred većnice u Šenebergu.“

Merkiše odercajtung takođe naglašava povezanost između Amerike i Evrope, posebno što se tiče trgovine: „Dolazak Džona Kerija u Evropu predstavlja dolazak političara koji je takoreći transatlantski socijalizovan. Pri tom, elemente iz njegove biografije ne treba precenjivati. Ali dobro je da sa druge strane postoji partner koji zna kako Evropa diše, koji ima osećaj za ovaj kontinent i za njegov povremeno haotičan izgled. I nije pogrešno da uvek jasno kaže, uprkos dolazećem 'dobu Pacifika', da su Amerika i Evropa jedno drugom najbliži i najvažniji saveznici. Ako se uspostavi i transatlantska zona slobodne trgovine, utoliko bolje. Tu priliku ne treba propustiti.“

Berlin nije centar sveta

Tagesšpigel je nešto manje optimističan: „Emotivne veze novog šefa diplomatije sa Berlinom i Francuskom, gde je kao dete provodio poneki letnji raspust, neće iz osnova promeniti položaj Evrope u američkoj geopolitici. Pored toga, on manje utiče na javno mnjenje u SAD nego predsednik. Vremena u kojima je Berlin bio središte američke svetske politike, zbog podele grada i kontinenta, neće se vratiti. Ali Keri može da pomogne pri korigovanju rasprostranjenih zabluda, zahvaljujući svojim ličnim interesovanjima i znanju. Mnogi Amerikanci precenjuju Aziju i potcenjuju značaj Evrope […] Keri može da dâ više vrednosti Evropi u unutrašnjim diskusijama u Americi. Zato su mu potrebni samosvesni Evropljani, koji pomažu ostvarivanje tog cilja.“

Rojtlinger general ancajger: „Keri je u više navrata naglasio ulogu Nemačke kao predvodnika Evrope. Toliko komplimenata zapravo znači više rada i više odgovornosti. Američki predsednik Obama neće sa Kerijem vratiti težište svoje spoljne politike iz Azije u Evropu, jer odnosi sa Evropom su normalni, tu nema problema. n time daje signal da su ti odnosi ipak važni. Tome u prilog idu i obnovljeni napori ka uspostavljanju zajedničke zone slobodne trgovine. Ako bude problema, Evropljani će sami morati da izađu na kraj sa njima. Kolikogod da voli Berlnu, vijetnamski veteran i anti-ratni aktivista Keri mora da se pre svega pobrine za sukobe na Bliskom istoku i u Aziji.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković