Amerikanci biraju one koji će birati

Građani SAD u utorak neće direktno birati predsednika – oni će odabrati delegate (elektore) koji će zatim u direktnom glasanju poverenje dati Baraku Obami ili Mitu Romniju. Ipak, delegati nemaju pravu moć odlučivanja i već nakon odluke američkih građana zna se kome će koji delegat dati svoj glas. Svaka savezna država daje broj elektora jednak zbiru broja poslanika u Predstavničkom domu Kongresa (taj broj se određuje srazmerno broju stanovnika države) i broju senatora koje daje (a svaka država daje dva senatora, bez obzira na veličinu). Na primer, malena država Vermont ima samo jednog kongresmena i dva senatora što znači da daje ukupno tri delegata. Ogromna Kalifornija ima 53 kongresmena i dva senatora, što znači da daje 55 delegata. Uz to, Distrikt Vašington daje dodatna tri delegata, iako nema svoje predstavnike u Kongresu i sve zajedno to čini 538 delegata.

Neodlučni odlučuju

Na nivou svake države važi pravilo winner take all – pobednik nosi sve. U praksi to znači da, ako u pomenutoj Kaliforniji Barak Obama ima samo jedan birački glas više od Mita Romnija – svih 55 delegata pripašće njemu, odnosno dići će ruku za njega na direktnom glasanju. Tradicionalno, demokrate izvesno dobijaju izbore na istočnoj i zapadnoj obali, dok Republikanci dominiraju recimo u Teksasu (38 delegata) i većini drugih država – ali su te države manje te daju i manje delegata. To gotovo uvek dovodi do neizvesne borbe, odnosno situacije da izbornu trku odluče „neodlučne“ države, takozvane swing states. To su savezne države u kojima je, prema anketama, razlika između dva kandidata manja od šest procentnih poena. Još pri raspisivanju izbora smatralo se da Obama ima zagarantovanog 201 delegata te da će Romni sigurno skupiti 191 – preostalih 146 delegata dolaze iz neodlučnih država i za sada nije izvesno kome će pripasti. Za izbor predsednika potrebno je na kraju 270 glasova.

Obami 85 odsto šansi?

Prethodne izbore je Obama dobio ubedljivo sa čak 365 delegata koji su glasali za njega. Ovog puta prognoze jesu nezahvalne, ali prognozera ima. Blog FiveThirtyEight postao je popularan u SAD kada je 2008. pogodio ishod u 49 od 50 država. Ova stranica sakuplja razne ankete i ispitivanja javnog mnjenja i na osnovu toga kreira verovatnoće za pobedu Obame i Romnija. Kako sada stvari stoje, Obama bi mogao da ima 300,9 glasova delegata (decimala je samo statistička kategorija, u praksi je deljenje glasa nemoguće), a Romni zaostaje sa 231,1. To Obami daje 85,1 odsto šansi za pobedu, proračunali su na ovoj stranici. Najveća borba biće na Floridi koja daje čak 29 delegata i trenutno je nešto naklonjenija Romniju. Njemu bi za ulazak u Belu kuću trebalo čudo i osvajanje „neodlučnih“ država poput Ohaja, Kolorada i Virdžinije – te tri države zajedno nose 40 elektorskih glasova, ali u svima trenutno Obama ima osetno veće šanse.

Kongres zagorčava život

Iako u SAD postoji jak predsednički sistem, prema Ustavu je Kongres mesto gde se potvrđuju sve zakonske regulative. Ko god da postane predsednik, neće mu biti lako. Naime, odnosi moći u američkom Kongresu trenutno su veoma komplikovani – u gornjem domu Senatu Demokrate imaju tesnu većinu 53-47; svaka savezna država daje po dva senatora, njihov mandat traje šest godina, ali se na svake dve godine odnosi moći menjaju jer se tada bira trećina senatora. Ovog utorka će građani, paralelno sa glasanjem za predsednika, birati 33 senatora. Tu su Demokrate u prilično nezavidnom položaju – čak 21 njihov čovek i dva nezavisna kandidata koji su naklonjeni Demokratama završavaju svoj mandat. Sa druge strane, samo 10 republikanskih mesta ide na izbore. Teoretski, Republikancima trebaju dodatna četiri mandata kako bi osvojili većinu – ako Romni postane predsednik, onda su dovoljna i tri dodatna mandata jer u slučaju nerešenog odnosa 50-50 zlatni glas pripada potrpredsedniku SAD, a to bi tada bio republikanac Pol Rajan.

Republikanci ostaju jači u Donjem domu

Predstavnički dom ima 435 stolica, trenutno Republikanci imaju komotnu prednost 241-191. Kako se svi kongresmeni biraju na svake dve godine, u donjem domu su promene odnosa moći mnogo češće nego u senatu. Prema nepisanom pravilu, kada se izbori održavaju paralelno sa predsedničkim, kao što je sada slučaj, partija budućeg predsednika povećava i svoj broj kongresmena. Međutim, kada se bira na polovini predsedničkog mandata, birači uglavnom „kažnjavaju“ predsednika i daju poverenje drugoj stranci, kao što se i desilo pre dve godine. Naime, kada je Barak Obama 2008. biran za predsednika, njegove Demokrate su dobile i 255 poslaničkih mesta – 2010. su međutim žestoko poraženi. Iako Obama sada ima velike šanse da bude reizabran, ni najveći optimisti iz njegove stranke ne računaju da će preuzeti Predstavnički dom – realno je očekivati da Demokrate dobiju još 10 do 12 mandata više, ali to će ostaviti Republikancima komotnu većinu.

Autor: Nemanja Rujević

Odg. urednik: Ivan Đerković