Angela Merkel naljutila Južnu Evropu

Nemačka ponovo izdvaja novac iz svog budžeta da bi od bankrota spasila nekoliko evropskih zemalja. Ovoga puta, suma prelazi više od 190 milijardi evra. Prva žena nemačke vlade Angela Merkel retko kada je bila tako direktna u svojim porukama kao na jednoj pokrajinskoj predizbornoj kampanji kada je izjavila:

„Da, Nemačka pomaže, ali Nemačka pomaže samo onda kada i drugi ulože svoje napore. Mi ćemo rado platiti vaše dugove, ali samo ako i vi, južnjaci, budete imali manje godišnjih odmora i išli kasnije u penziju.“

Angela Merkel „neuverena Evropljanka“

Grci su besni, Portugalci uvređeni, a šef španskog sindikata to naziva čistim kolonijalizmom. Kritike na račun kancelarke Merkel stižu i iz redova opozicije. Socijaldemokrata i bivši ministar finansija Hans Ajhel poručuje: „Želeo bih da nemačka kancelarka nastupa kao uverena Evropljanka koja ljudima daje osećaj da želimo zajednički napredak, a ne kao neko ko podučava druge, šta bi oni trebalo da rade. Ona očigledno ima problem u sopstvenim redovima da sprovede novi paket pomoći za Grčku.“

Danska zagovara ponovno uvođenje granične kontrole, a Grci bi da vrate svoju staru valutu drahmu. To potvrđuje da je „ujedinjena Evropa“ ozbiljno ugrožena, jer su upravo sloboda putovanja i jedinstvena valuta bili temelji za stvaranje Evropske unije. Građani Berlina kažu:

„Ako sada svi pokušavaju da se izvuku, onda bi i Nemačka morala da razmisli da preduzme sličan korak.“

„To vam je kao u velikoj porodici, uvek postoje crne ovce. Tada glavni član porodice mora da vidi kako da ponovo okupi te crne ovce.“

„Mišljenja sam da bi baš u situacijama, kao u ovom trenutku, trebalo da podržavamo evropsku ideju.“

„Nemačka najviše profitira od Evropske unije“

Mnogi analitičari smatraju da srž problema leži u međusobnom odnosu dve vodeće sile Evropske unije: Nemačkoj i Francuskoj. Oni navode da je nemačko-francusko prijateljstvo prilično „zategnuto“ otkako su rukovodstvo tih zemalja preuzeli Angela Merkel i Nikola Sarkozi. Svi prethodni državnici (nakon Drugog svetskog rata) imali su jedan veliki zajednički nemačko-francuski projekat, a Merkel i Sarkozi jedino veže zajednička nevolja. Finansijska kriza im je jedina tema, dok ostalih sadržaja gotovo da nema.

Kap u čaši u međusobnim odnosima dve države prelilo je i to što je Nemačka bila uzdržana prilikom glasanja o angažovanju NATO u Libiji. Izjavu nemačke kancelarke prokomentarisao je i francuski ministar za Evropu, Loran Vokije:

„Potrebna nam je evropska solidarnost, ne samo zbog solidarnosti, već i zbog same nemačke privrede. To treba jasno objasniti – Nemačka izvozi 70 odsto svojih proizvoda na tržište evropske zone. Dakle, ako budemo imali nerede u evropskoj zoni, biće to veliki problem i za nemačku privredu.“

Oko kancelarkinog stava da južnjaci odlaze prerano u penziju, još je i moguće voditi polemike, međutim statistika pokazuje da se u stvari Nemci najduže odmaraju u godini. Dok su Nemcima na raspolaganje data 24 slobodna radna dana u godini, Portugalci i Španci imaju 22 dana, a Grci 20, dakle četiri dana manje od Nemaca.

Autorka: Selma Filipović, Berlin
Odgovorni urednik: Ivan Đerković