Apsurdi imigracione politike

Za petnaestogodišnju Arigonu, čiji su otac i sestra već vraćeni na Kosovo, počela je, uz slavlje u njenom razredu,školska godina. Arigona se nedeljama krila i pretila je da će se ubiti. U međuvremenu je naloženo da može da ostane u Austriji dok se ne odluči o njenom slučaju i da može da die u školu.

„Potpuno sam srećna što sam ponovo ovde. Inače, ne volim školu, ali sada sam stalno želela da idem u školu.“

Da li tako govori devojčica koja nije integrisana? Drugovi iz razreda i učitelj žele da joj pomognu da se ponovo vrati u normalni život. Ipak, strah od proterivanja na Kosovo i dalje ostaje. Malo je verovatno da bi njen otac i sestra mogli da se vrate u Austriju.Konzervativni austrijski ministar unutrašnjih poslova Plater kaže:

„Čekamo na proces, ali nije previđeno da se porodica vrati.“

Austrijske vlasti su donele i odluku o proterivanju šestomesečne bebe u Nigeriju, dok majka može da ostane:

„Još nijednom nije bila proterana beba bez majke. Tako nije bilo u prošlosti i tako neće biti ni ubuduće. To vam garantujem. Bilo bi apsurdno da se šestomesečna beba odvoji od majke. „

Taj apsurd doživljavaju svakodnevno mnogi azilanti u Austriji. Ispred zgrade ministarstva unutrašnjih poslova u Beču svakog četvrtka se održavaju protesti.

Inače, slučaj Arigonine porodice većina Austrijanaca vidi kao primer uspele integracije. Samo jedna partija, neprijateljski orjentisana prema strancima, podržava ministra unutrašnjih poslova i smatra da ne treba da posustane.