Arapi i Bliski istok

Arapski svet sada deluje poput dece kojoj roditelji govore šta treba a šta ne treba da rade. To je ponižen svet koji jedva da se shvata ozbiljno.

I to nije od juče, takodje ne ni od srede 26. jula - posle održavanja za Arape bolne konferencije o Libanu održane u Rimu. Pre ovog susreta vlastodršci u Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Jordanu glasno su uzvikivali šta traže i zahtevaju; momentalnu obustavu ratnih dejstava, jer bi kako je rekao saudijski kralj Abdulah, moglo doći do rata na celom Bliskom istoku. Sa ovom procenom može biti da je vladar arapskog poluostrva bio u pravu, i sve je zvučalo opasno, medjutim to je bila sitna pretnja umerenih arapskih zemalja. Pod pritiskom Amerikanaca u Rimu je ova pretnja izbledela.

Konačno u zaključcima konferencije u Rimu stoji da se teži uspostavljanju mira, što je brže moguće, a Izrael pri svemu što se dogodilu u Libanu, treba da u svojim akcijama ispolji «najveću obazrivost». Egipat, Saudijska Arabija i Jordan odmah su stali iza ovih mršavih zaključaka. Bez samopouzdanja, bez nezavisnog nastupa – umesto da se čvrsto brani glavni zahtev za uspostavljanje hitnog mira - arapska braća su opet povukli svoje zahteve u ime ljubavi sa saveznicom SAD.

Alli sa ovom strategijom, ako o tako nečem može biti reči, vlade u Kairu, Rijadu i Amanu opasno se poigravaju sa vatrom, jer duša arapskog naroda je uzavrela i ona bi vladare verne Vašingtonu, na kraju mogla da košta vlasti. Sa svakom slikom razaranja, sa svakom novom žrtvom u Libanu i u pojasu Gaze koje se prenose preko satelitskih kanala, što se danas gleda u svakom arapskom domaćinstvu, raste gnev i bespomoćnost stanovništva. Egipatski predsednik Hosni Mubarak počinje to da oseća. U Egiptu na demostracijama već se slavi šef Hezbolaha šeik Nasralah poput heroja, kao poslednji arapski borac otpora. Osim toga islamska Muslimanska braća stiču sve veći ugled medju siromašnim stanovništvom.

Sada se još i zamenik Osame Bin Ladena Al Zavahiri uključio u priču sa novom vido porukom Alk kaide i dodao so na ranu:»Arapski režimi su saučesnici u ratu Izraela protiv Hezbolaha i Palestinaca, uzvikuju on u video poruci i zaključuje: bespomoćnost arapskih i islamskh vlada je očigledna.»

I stvarno - kuva se u Arapskom svetu. Kao što rekosmo, i to nije od juče. Arapska liga jedva da postoji. Klub egoista već dugo se smatra politički mrtvim. Bespomoćno se posmatra bure sa barutom koje čeka na iskru koja će dovesti do eksplozije. Možda se to neće odmah dogoditi, možda ne ni za nekoliko meseci, ali opasnost svakim danom postaje veća. Svakim danom u kojem se nastavljaju Izraelske vojne akcije, a arapske vlade sa svojim obaziranjem na spoljno političke zavisnosti - ne preduzimaju ništa na političkom planu.