Arapsko proleće u Sudanu?

„Narod hoće da sruši sistem!“ – poziva grupa mladih studenata u Kartumu, glavnom gradu Sudana. Čuju se iste pesme kao prošle godine u Egiptu i Tunisu. Internat je pun video-snimaka kojima se poziva na proteste.

Sredinom juna, vlada je uvela oštre mere štednje. Između ostalog, ukinute su subvencije za gorivo i šećer. Cene su eksplodirale – i na ulice prvo izvele studente. Tamo su ih dočekali policijski pendreci i suzavac kaže aktivistkinja Zahra Hajdar (40):

„To je najbrutalnija reakcija vlasti od kako je Omar al-Bašir 1989. godine došao na vlast. Ekonomska situacija u zemlji se pogoršava. Cene hleba, ali i lekova stalno rastu. Mislim da će uskoro sve više ljudi učestovati u demonstracijama.“

Al-Bašir u bezizlaznoj situaciji

Većina posmatrača glavni uzrok protesta vidi u socijalnim i ekonomskim problemima, a ne u autoritarnom sistemu predsednika Omar al-Bašira. Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je optužnicu protiv Al-Bašira zbog ratnih zločina u Darfuru. Sada se on našao pod pritiskom i u sopstvenoj zemlji, kaže Peter Šuman, bivši direktor misije UN u Sudanu:

„Mislim da Bašir upravo gubi moć i podršku naroda, jer se našao u bezizlaznoj situaciji. Južni Sudan je od pre godinu dana nezavistan, a on još uvek nema rešenje za ogromnu rupu u budžetu koja je time nastala. Nije našao druge izvore finansiranja, niti je obezbedio pomoć susednih zemalja. A našao se i pod unutrašnjim pritiskom.“

Rešenje za finansijske probleme u Sudanu nije na vidiku. Južni Sudan odbija da svoju naftu transportuje naftovodom na severu, jer Kartum zahteva visoke naknade. Ako ne bude imao prihoda, Al-Bašir uskoro neće moći da plaća vojsku. Ipak, trenutno ne postoji velika opasnosti od puča, kaže Florijan Dane iz nemačke fondacije „Fridrih-Ebert“ u Kartumu. A i demonstracijama ne predskazuje uspeh.

Iskustvo iz 1964. i 1985.

„Daleko je to od masovnih protesta, najčešće ih je samo nekoliko stotina“, kaže Florijan Dane. „Čini se da snagama bezbednosti uspeva da ih drže pod kontrolom, zahvaljujući brutalnoj efikasnosti i koordinaciji. U poslednjih nekoliko dana, u zatvor je strpano mnogo aktivista i članova opozicije. Zbog toga ne očekujem da će se u Kartumu uskoro videti slike kao one koje smo na primer videli u Kairu.“

Ohrabreni iskustvima iz prošlosti, demonstranti ne žele da odustanu : i 1964. i 1985, studenti su započeli proteste. Kada su im se priključile mase, srušeni su tadašnji vojni režimi.

Autori: Adrijan Kriš / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković