Armija profitirala od puča

Za sedam dana će po svoj prilici egipatska armija ponovo jednog od svojih kadrova imati na čelu države. Jasna pobeda bivšeg komandanta Abdela Fataha al-Sisija na predsedničkim izborima koji se održavaju 26. maja je skoro formalna stvar. Iza kulisa, najveća armija na Bliskom istoku povratila je svoju tradicionalnu dominaciju. To se može videti i na privrednom planu. Otkako je prošle godine sa vlasti svrgnut predsednik Muhamed Mursi, generali su u zemlju privukli više projekata čija se vrednost meri u milijardama. „Mnogi investitori otvoreno idu prema vojsci“, kaže Šerif Zaza, novinar i stručnjak za privredu egipatskog internet-portala „Mada Masr“. On dodaje da investitori znaju da trenutno samo armija u zemlji kontroliše situaciju.

Dok privatni preduzetnici od početka revolucije muku muče sa sveukupnim haosom i političkom nesigurnošću, izgleda da armija skoro i da nije pogođena krizom. Prema mišljenju više posmatrača, armija štaviše profitira od krize. Vlada u Kairu se za više velikih projekata u zemlji odlučila za vojna građevinska preduzeća. Privremeni predsednik Adli Mansur je u novembru izdao dekret koji daje mogućnost vladi da dodeljuje radove preduzećima bez prethodnog raspisivanja tendera. Otada najviše profitiraju vojne firme.

Međutim, još više profitiraju investitori iz inostranstva sa kojima generali trenutno vode poslove. Tako je na primer u martu vojska sa preduzećem „Arabtek“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisala ugovor o izgradnji stanova čija je vrednost preko 40 milijardi dolara.

Egipatska armija sa partnerima iz zalivskih država tesno sarađuje u energetskom i drugim sektorima. Šana Maršal, direktorka instituta za bliskoistočne studije sa vašingtonskog univerziteta „Džordž Vašington“ univerzitetu u Vašingtonu kaže: „Mnogi dogovori postignuti su jer vlastodršci iz zalivskih zemalja na taj način žele da podrže egipatsku armiju. Oni žele da armija zadrži svoj uticaj i moć u Egiptu“, kaže Šana Maršal.

Armija koristi Mursijeve greške

Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati pomažući egipatsku vojsku u šahu drže Muslimansko bratstvo. Vladavina Muhameda Mursija, koji i sam potiče iz islamističke organizacije, izazvala je veliku nesigurnost u vladajućim dinastijama u zalivskim zemljama.

„Vojska je iskoristila nepopularnost predsednika Mursija i Stranke slobode i pravde (FJP) Muslimanskog bratstva kao idealnu priliku da preuzme potpunu vlast u zemlji“, smatra Šana Maršal. Armija je rekla: „Zašto bismo se zadovoljavali samo delom privredne moći koju imamo dok je na vlasti FJP ako možemo da iskoristimo priliku da, dok među stanovništvom vlada veliko nezadovoljstvo, preuzmemo potpunu kontrolu“, kaže Maršal.

Od testenina do zemnog gasa

Trenutno nije poznato koliko procenata privrede kontroliše armija. Procenjuje se da se radi o procentu koji se kreće između pet i 50 odsto. Budžet za odbranu kao i druge informacije o novcu, generali drže u tajnosti. Međutim, sigurno je da se armija meša u skoro svaki važniji sektor, od proizvodnje testenina, preko proizvodnje nameštaja i televizora, pa do proizvodnje nafte i infrastrukturnih projekata. Armija raspolaže svojim bolnicama, turističkim resursima na Crvenom moru i ima važnu ulogu u poljoprivredi.

Na rukovodećim mestima preduzeća koja pripadaju armiji uglavnom su penzionisani pripadnici vojske. Oni odlično zarađuju obavljajući te poslove. Međutim, njihovi apetiti su porasli do te mere da čak žele da se bave i politikom. Šerif Zaza kaže da trenutno nije poznato kolika je podrška vojske predsedničkom kandidatu Sisiju.

Da bi bila konkurentnija, armija je sebi prilagodila zakonsku regulativu tako da njena preduzeća ne moraju da plaćaju porez. Osim toga, ona profitira od velikih subvencija kao i mogućnosti da koristi regrute kao jeftinu radnu snagu.

To što se nakon revolucije 25.11.2011. godine smanjio broj onih koji traže okončanje takve prakse, može se zahvaliti državnoj kontroli medija koji armiju slave kao spasioce od islamista. Šerif Zaza veruje da bi to moglo da se promeni ako se privredna situacija za vreme Sisijevog predsedničkog mandata ne poboljša ili ako se bude sporo poboljšavala.

Šana Maršal upozorava da za mnoge Egipćana očajna situacija može izazvati suprotno: „Svakodnevne brige većine Egipćana daleko su od tema kao što je više transparentnosti.“ Zato je upitno da li će nekadašnji zahtevi ponovo pobuditi veću pažnju građana.