Asanžu smrtna kazna ili medalja za hrabrost?

"Asanž i Vikiliks" - to su dve reči koje su poslednjih sedmica za američke medije glavni povod za izveštavanje. "Ako SAD želi Asanža videti mrtvog, onda ga mogu imati mrtvog i ne moraju da gubei vreme na pravne začkoljice poput zahteva za izručenje", poručuje jedan komentator televizijske stanice Foks. Taj ultrakonzervativni kanal, za mnoge republikance i brojne konzervativne demokrate elektronski je izvor informacija broj jedan, a uz to postao je glavna platforma za sve one koji bi osnivača Vikiliksa najradije likvidirali - i to po brzom postupku.

"Taj čovek je neprijatelj Sjedinjenih Država, a kako se s takvima postupa pokazuju svaku noć naši specijalci u Avganistanu", poručio je Bob Bekel, demokrata i bivši menadžer predizborne kampanje demokratskih snaga. "Tog tipa bi trebalo..." počinje Bekel rečenicu i pravi dramsku pauzu. Nije ni morao da je nastavi – gledaoci ove televiziji dobro znaju šta je time hteo da kaže. Uostalom, verni gledaoci ove televizije su ionako uglavnom zagovornici smrtne kazne, pogotovo kada je reč o „izdajnicima“ poput Asanža. Bob Bekel nije za smrtnu kaznu, ali bi u slučaju osnivača Vikiliksa napravio izuzetak. I to ne umotava u dvosmislene formulacije: "Postoji samo jedan način kako izaći na kraj sa Vikiliksom: kurvinog sina Asažna treba likvidirati". Foks, kako to propisi nalažu, reč "kurvin" zamenjuje visokofrekventnim tonom, ali Bekelov poziv na linč ostaje necenzuriran.

"Obama, povuci tog tipa iz prometa!"

Voditelji izuzetno gledane televizije likvidaciju osnivača Vikiliksa očigledno smatraju sjajnom idejom. Niko ne postavlja kritički formulisana pitanja. Niko ne pokušava da se usprotiviti, naprotiv, komentator Bo Dijetl otvoreno kaže se potpuno slaže "sa Bobom". A konzervativni kolumnista Džoel Mobrej, Foks televiziju koristi kao platformu za apel na predsednika navodeći: "Obama, povuci tog tipa iz prometa!".

Doduše ima i medija koji upućuju drugačije poruke. Poput one u kojoj se od predsednika traži da Asanžu dodeli najveće priznanje za hrabrost. Među njima su dnevni list "The Nation", zatim nacionalni radijski i TV magazin "Democracy Now" poznate publicistkinje Ejmi Gudman. Ona čak koristi izraz "assangenation" aludirajući na reč "assassination" (ubistvo) nazivajući tako javni linč desničarskih publicista i političara koji bi najradije sada da tuže i ugledni „Njujork Tajms“ jer se isti usudio da objavi „probrane dokumente“ iz Vikiliksovog miljea.

Za levičare poput Gudmanove i filmskog rediteljia Majkla Mura, Asanž je moglo bi se reći svetac, Robin Hud sa interneta jer, kako navode, on na videlo iznosi vladine tajne koje koštaju života civile i vojnike.

Fascinantni Robin Hud modernog doba

Majkl Mur tvrdi da Vikiliks mogao čak da zaustavi i Bušov pohod na Irak jer je celome svetu mogao da razotkrije fabriku laži vlade Buša i Čejnija. Mur je u međuvremenu Vikiliksu ustupio sve svoje servere, veb-stranice i internet-adrese. A redakcija renomiranog magazina „Tajm“ zamalo je Džujilana Asanža proglasila čovekom godine. Na kraju se međutim ipak odlučila za Marka Cukerberga, osnivača Fejsbuka, koji „WikiLeak“ smatra fascinantnim i to jasno i glasno izjavljuje za „Time“.

U žestokim obračunima suprotstavljenih tabora gube se umereni „razumni glasovi“, poput komentara časopisa „The New Yorker“ u kojem se navodi: šta nam je u suštini novo Asanž otkrio i po koju cenu?

Autori: R. Sina, D. Dragojević

Odg. urednik: J. Leon