Asteroid Apofis na putu ka Zemlji

Apofis bi trebalo da prođe pored Zemlje na udaljenosti od oko 36.000 kilometara. To je otprilike tačno tamo gde se, na primer, nalaze sateliti preko kojih gledamo različite međunarodne televizijske programe. NASA procenjuje da postoje milioni takvih objekata, kao što su komete i asteroidi, koji prolaze blizu planete Zemlje, takozvani NEO (near Earth objects). Dr Irvin Šapiro iz centra Harvard-Smitsonian za astro-fiziku kaže da se i ranije događalo da našu planetu pogodi neki takav objekat:

„Poslednje što znamo jeste da je pre oko 65 miliona godina planetu Zemlju pogodio asteroid i to je bio razarajući udarac. Pretpostavlja se da su, kao posledica toga, sa planete nestale brojne biljne i životinjske vrste. Dinosaurusi su, naravno, jedna od najpoznatijih vrsti koja je nestala nakon udara. Poenta je u tome što mi u stvari ne znamo kada će se to dogoditi.“

Dr Šapiro nedavno je napisao izveštaj za američki kongres o godišnjem budžetu NASA za detekciju asteroida i kometa. On i njegove kolege iz Nacionalnog istraživačkog veća smatraju da je odobreni budžet premali, a da su očekivanja vlade prevelika. Naime, američka vlada postavila je za cilj da se do 2020. godine identifikuje 90 odsto značajnih NEO. Dr Šapiro smatra da je važno ispuniti taj cilj, kako bi se smanjila opasnost od udara asteroida, ili kometa:

„Pretnja od NEO specifična je u tom smislu što danas ne postoji način da se predvidi pretnja od zemljotresa ili tornada, ali potencijalnu opasnost od udara NEO-a možemo predvideti i sprečiti.“

U nastavku:

Sve nuklearne bombe zajedno, pa puta 10!

Sve nuklearne bombe zajedno, pa puta 10!

Naučnici koji istražuju načine kako predvideti opasnosti od NEO zaposleni su i u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) u Darmštatu, u Nemačkoj. ESA iz operativnog centra prati i kontroliše flotu svemirskih robotskih letelica, koje sprovode istraživanja širom solarnog sistema. Mihael Kan radi u sektoru za analizu misija i uključen je u projekat „Don Kihot“:

„Projekat Don Kihot počeo je još pre 10 godina na inicijativu par univerziteta, posebno Univerziteta u Pizi i nekoliko industrijskih kompanija iz Španije i Velike Britanije. Svi su imali sjajnu ideju.“

Plan je bio da se do asteroida pošalju dve robotske letelice: jedna bi letela oko objekta i posmatrala njegovo kretanje; druga bi došla posle 6 meseci i udarila u asteroid, u pokušaju da promeni njegovu orbitu. Prva letelica nastavila bi posmatranje asteroida, kako bi utvrdila da li je i koliko orbita promenjena. Mihael Kan kaže:

„Kod asteroida se ne radi samo o verovatnoći udara, već i o tome kakve bi bile posledice udara. Moramo proceniti stvari na osnovu verovatnoće i posledica. Asteroid Apofis je prečnika između 250 i 300 metara i to bi zaista bio žestok udarac. Zamislite kada bi najveće nuklearne bombe ikada korišćene zajedno eksplodirale, to sve pomnožite sa 10 i to je otprilike silina udarca koji bi mogao da se dogodi.“

U nastavku:

Opasnost od promene orbite

Opasnost od promene orbite

Kao i NASA, ESA takođe ima problema sa finansiranjem projekta, tako da je za sada letelica koja je trebalo da udari asteroid izbačena iz projekta. ESA ipak planira da oko 2017. jednu letelicu pošalje u posmatračku misiju. Čak i sprovođenje takoreći polovine projekta u delo i prikupljanje podataka o asteroidu na samom „izvoru informacija“ je, po rečima Kana, od neprocenjive vrednosti:

„Da bi smo razumeli kako da skrenemo asteroid sa njegove orbite, moramo da znamo njegovu unutrašnju kompoziciju, a to jedino možemo da saznamo ako pošaljemo letelicu da posmatra asteroid. Ako asteroid nije kompaktan, već je sačinjen od velike količine letećih objekata, onda je malo verovatno da bi ga bilo kakav udarac izbacio iz orbite. To je kao da udarite pesnicom u vreću krompira.“

I dok naučnici širom sveta pokušavaju da saznaju što je više moguće o potencijalnoj opasnosti, Dr Šapiro kaže da kada govorimo o Apofisu svaki korak treba pažljivo promisliti:

„Kao i kod Hipokratove zakletve, prvo pravilo je ne naneti štetu, a ako pokušamo da promenimo orbitu Apofisa, možemo da nanesemo štetu. Možemo ga navesti da promeni orbitu na način koji će izazvati još snažniju koliziju sa planetom Zemljom.“

Autori: Stjuart Tifen / Natalija Miletić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković