Atina mora da otpusti 28.000 činovnika

Zvanično obrazloženje glasi: ako zatreba biće angažovani, mada je uglavnom reč o zaposlenima sa poodmaklim radnim stažom, dakle radnicima koji su pred penzijom.

Naime, sa znatno manjim primanjima i skraćenim radnim vremenom, moraće da računa 20.000 zaposlenih. Oko 1.000 radnih mesta biće odmah zatvoreno, pošto će biti ukinute i razne državne službe. Na duže staze, ta sudbina čeka još šest do sedam hiljada radnika. Govori se i otpuštanju još 3.000 zaposlenih u preduzećima, koja se delom finansiraju i iz državnog budžeta.

Pa ipak, zakonski je zaposlenima platu moguće smanjiti najviše za 40 odsto. Uz to, oni moraju da računaju na primanja još najmanje godinu dana. Za to vreme, ukoliko ne budu zbrinuti, odnosno ukoliko im se ne pronađe neko drugo radno mesto, mogu biti otpušteni. To je samo uvertira u opsežnu racionalizaciju radnih mesta u državnoj administraciji. U naredne četiri godine biće ugašeno 150.000 radnih mesta.

Ekipa stručnjaka iz redova Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, takozvana „Trojka“, smatra da su takve mere neophodne. Doduše, nije u potpunosti uverena da su namere grčke vlade realistične, jer se očekuju brojne tužbe radnika. Pa ipak, Atina veruje da će najavljenim merama uštedeti 300 miliona evra.

Obećano neće biti realizovano?

S druge strane, ušteda na koju je Brisel od Grčke u ovoj godini računao, neće biti ostvarena. Vlada Jorgosa Papandreua očekuje da će budžetski deficit na kraju godine iznositi 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Atina se obavezala da će deficit biti smanjen na 7,6 odsto. U narednoj godini, taj procenat ne bi smeo da pređe 6,8 odsto. Ilustracije radi, prošlogodišnji deficit u budžetu ove članice evro-zone iznosio je 10,5 odsto.

Razlog za znatno veći minus jeste recesija. Grčka privreda je tokom ove godine pretrpela znatno veći udarac nego što se računalo. Umesto očekivani 3,8 odsto, privredni pad je dosegao 5,5 odsto.

Atina se suočava i sa sve većim nezadovoljstvom međunarodnih kreditora. Da bi u ozbiljnost svojih namera uverila zvaničnike Trojke, grčka vlada dorađuje plan mera štednje, jer nema drugog izbora. To je jedini način da osigura uplate iz paketa finansijske pomoći u vrednosti od 110 milijardi evra.

Pritisak na Grčku je sve veći. Ukoliko zvaničnici Trojke do kraja meseca ne daju zeleno svetlo za novu tranšu pomoći, državni budžet ove zemlje biće uskraćen za osam milijardi evra i ona bi bankrotirala. Uz to, mere štednje sve više pogađaju obične građane i nezadovoljstvo u grčkom narodu sve je veće.

Autori: Štefan Vurcel, ARD / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković