"Atlas oblaka" film koji pomera granice

"Atlas oblaka" je film o kojem se u ovom trenutku, širom sveta, najviše govori. Ne samo zbog holivudskih glumaca koji tumače glavne uloge u ovom filmskom ostvarenju, poput Heli Beri i Toma Henksa, već i zbog režiserske trojke: Tom Tikver ("Trči Lola trči", "Parfem"), Lana i Endi Vahovski ("Matriks"). Pa i zbog činjenice da je reč o nemačkoj filmskoj produkciji, najvećoj i najskupljoj u novijoj istoriji nemačke kinematografije.

Rediteljski trio je po svaku cenu želeo da oživi priču veoma popularnog romana. U kojoj meri je "Atlas oblaka" bio veoma ambiciozan filmski projekat, potvrđuje I podatak da su pripreme za snimanje ovog filma počele još 2009. godine. Vizuelno zapanjujućih 172 minuta pripovedaju šest životnih priča iz različitih vremenskih epoha i geografskih područja.

Saga o životu, smrti i ponovnom rađanju

Naučno-fantastična filmska saga tematizuje suštinska pitanja o životu i smrti, ukazuje na moć ljubavi, govori o smrti i ponovnom rađanju. O povezanosti ljudskih priča i sudbini koja jednog kriminalca nakon par vekova transformiše u spasitelja čovečanstva.

Pristup veoma iskusne režiserske ekipe bio je pomalo neuobičajen. Svesni kompleksnosti popularnog romana, Tikver i braća Vahovski morali su Mičelovo delo najpre da razlože. Ideja je bila da scenario bude sačinjen od scena i jasno profilisanih figura, koje su nastajale dvojeno na kasnije promešanim "kartama", priča režiser Lana Vahovski, navodeći kako onog trenutka, kada sve karte bivaju otvorene, šest priča ali i njeni junaci, zaokružuju strukturu drame. Lanin brat Endi Vahovski priznaje da su od ovog iskustva želeli da naprave eksperiment. "Karte smo danima ređali i uvek iznova sklapali priču, jer cilj je bio da se napravi jedna superiorna filmska priča. Treći član rediteljske ekipe Tom Tikver kaže: „Ono što nam se dopalo u romanu jeste neverovatan potencijal koji to delo ima. Obiluje raznovrsnim elementima i oblicima. Ima fascinantnu strukturu. Prosto imate želju da ga čitate velikom brzinom i sa punom pažnjom. I ono što je najvažnije puni vam glavu raznim idejama, koje i nemaju mnogo veze sa samom pričom. To nam je delovalo uzbudljivo, nešto sa čim smo želeli da eksperimentišemo u filmskoj formi. Ali princip je bio takav da smo pod utiskom romana, knjigu ostavili po strani, a potom po sećanju i svim idejama uplovili u filmske forme i čari, koje ta umetnost nudi.“

Drugačiji koncept i drugačiji pristup glumcima

Film je mešavina različitih žanrova: drame, naučne fantastike, trilera i komedije. Pri tome glumcima je povereno više potpuno različitih uloga. Drugim rečima kostimi i šminka u svemu tome odigrali su podjednako važnu ulogu. Tom Henks i Heli Beri u određenim ulogama uopšte ne liče na sebe. Heli Beri priča kako je tokom snimanja bila iznenađena izgledom svog partnera, naročito kada je Tom umesto plavih imao smeđe oči. Delovao je kao ajkula, priča Beri, "imala sam osećaj da će me napasti". I Tom Hanks priča kako mu se koncept režisera dopao. Ne samo zbog šest odigranih uloga, već i zbog činjenice da njegovi junaci, od priče o negativcu i ubici, prerastaju u dramu sa pozitivnih ishodom, u kojem lik koji tumači spasava čovečanstvo.

"Kompletan proces od prvih proba i čitanja, preko proba tokom prve tri sedmice, bio je beskrajno zanimljiv. Ni u jednom trenutku nam nije rečeno šta treba da radimo, uvek su nas pitali, da li vam to odgovara. Potom je krenulo snimanje i taj tretman, taj izazov moram da priznam da nikada nisam dožveo. Obično je uvek neka panika, traži se od nas da budemo smešniji ili tužniji. Ovo iskustvo bila je potpuna suprotnost tome. Uživali smo u mirnoj atmosfera, u kojoj je svako mogao da izrazi svoju kreativnost. Delovali smo kao jedan ansambl".

Film "Atlas oblaka" nije samo sadržinski bio izazov za kompletnu ekipu. I produkciji je snimanje ovog filma bilo drugačije od tradicionalnog pristupa. Pre svega, od samo početka su dve filmske ekipe na projektu radile istovremeno. Zbog je film snimljen u roku od tri, a ne šest meseci. Obe ekipe su bile stacionirane u berlinskom filmskom studiju "Babelsberg", ali je film sem u Nemačkoj, u Berlinu i Saksoniji, sniman i na Majorki i u Škotskoj.

Autor: Ana Maciol
Odg. urednik: Jakov Leon