Audi A1 za stoti rođendan!

Posle jedne svađe, Horh je napustio firmu i 16. jula 1909. u Cvikauu osnovano novu firmu - koja je takođe nosila njegovo ime. Ali, izgubio je sudski proces o pravu na to ime. Ideju za novi naziv dao mu je Hajnrih Fikenčer, desetogodišnji sin jednog prijatelja koji je njegovo ime preveo na latinski i dobio reč "Audi". 25. aprila 1910. ova firma je i zvanično registrovana.

Horhovi automobili bili su opremljeni najnovijom tehnikom: blok motora od aluminijuma, menjač u sredini, obrtomer, a 1921. prvi put je proizveo i automobil koji je imao volan sa leve strane. 1928, koncern DKV je preuzeo većinu "Audijevih" postrojenja i sproveo fuziju sa još nekoliko firmi. Simbol fuzije bio je logo sa četiri spojena prstena.

Posle rata, kao sedište firme aktuelan je postao Ingolštat. Horh je umro 1951. godine. Sedam godina kasnije, preduzeće je preuzeo Dajmler Benc koji je pogone iskoristio za proizvodnju malih automobila. 1965. Mercedes je prodao te pogone Folksvagenu. On je tada proizvodio legendarnu "bubu" i nije dozvoljavao da Audi pravi sopstvene automobile. No, glavni inženjer Ludvig Kraus u tajnosti je projektovao vozilo koje je počelo jednu novu eru. Audi 100.

Zatim je došlo do fuzije sa firmo NSU koja je prekinuta 1977, da bi tek 1985. nastao "Audi" u smislu u kome se danas tretira taj naziv, dakle, kao samostalni proizvođač. Nastavljeno je sa inovacijama. Jedna od najpoznatijih je bio pogon na sva četiri točka.

Danas je to renomirani proizvođač vrlo kvalitetnih vozila koji stoti rođendan obeležava novim modelom: Audi A1.

Audi je firma koja se veoma dobro drži u opštoj finansijskoj krizi. Posao u Sjedinjenim Američkim Državama je opao, ali se nije ugasio. U Evropi, Audi poslednjih nedelja beleži čak lagani porast broja prodatih vozila. Jedna od glavnih strategija u poslovanju ove firme je sinergizam. To z nači da se, na primer, model Q7 u Bratislavi sklapa na istoj platformi na kojoj se sklapaju i slični modeli Folskvagena i Poršea, "Tuareg" i "Kajen".

tk/sb/nj