Austrija Austrijancima

Poruke “Austrija Austrijancima“ ili “Azil je bekstvo od domovine“ dominiraju na plakatima Saveza za budućnost Jerga Hajdera i Austrijske narodne stranke koju vodi Hajnc-Kristijan Štrahes. U bečkoj četvrti Brunenmarkt, u okrugu Otakring, gde živi najviše migranata, takvi natpisi ne padaju na plodno tlo.

Mnogi od njih već dugo žive u Austriji, dobili su austrijsko državljanstvo, a deca su im rođena u Beču. Oni doživljaju sebe više kao Austrijance, nego što su, na primer, Turci. Ali, sa ovakvom politikom desničara oni se osećaju kao da su po strani.

Ljudi bez domovine

Brunenmarkt je poznat po svojoj pijaci. Građani Beča tu svakodnevno kupuju voće, povrće, meso i ostale namirnice. Trguje se i cenka. Ako se izuzme par tezgi sa bio-proizvodima, sve ostalo drže Turci i Grci. Predizbornu kampanju ovde očigledno mogu da vode samo „socijaldemokrate“ i „zeleni“. Desničarski plakati, usmereni protiv stranaca, ovde nemaju šansi.

„Ti izborni plakati. To samo donosi nemir i doprinosi neraspoloženju ljudi. Mislim da je to sve besmisleno. ’Austrija-Austrijancima’, šta to znači? Mi uredno plaćamo porez i živimo kao i svi drugi, dajući društvu nešto novo, neke nove boje. Mislim da su oni siromašni duhom, a ne mi“, kaže jedna rođena Perunaka.

Vlasnica jednog frizerskog salona ne želi da se izjasniti na tu temu. Ali, jedan od mušterija kaže:

„Tužno je da neko u današnje vrijeme želi da politički profitira na račun rasističkih parola. Šteta. Mislim da moramo jedni s drugima da komuniciramo i sarađujemo, a ne da se okrećemo jedni protiv drugih“.

Mladić dvadesetih godina kaže da želi da da svoj doprinos izborima. Rođen je i odrastao ovde. Njegovi roditelji su u Austriju došli iz Turske. On kaže da se ne oseća „domaćim“ ni ovde, ni u Turskoj.

„Mi u stvari nemamo svoju domovinu. U Turskoj smo evropski Turci, a ovde smo stranci. Crna kosa, crne oči. Iz aviona se vidi da si stranac. Bez obzira koliko dugo si ovde, nemaš šanse“.

Šta su domaći, a šta stranci?

U jednoj prodavnici, gde se godinama prodaje turski ćevap - dener, vlasnik kaže da samo može da se nasmeje na desničarske parole.

„Pravih Austrijanaca je danas samo deset odsto. Ostalo su Nemci, Mađari, Česi, Slovaci. Kada nekog Austrijanca pitate odakle dolazi, odgovor je najčešće: ’Roditelji su mi Mađari’. A reč je o pravim Austrijancima. Mene ne zanima ni to odakle su roditelji desničarskih lidera Hajdera i Štrahesa“.

Jedan Austrijanac za stolom sa zanimanjem prati diskusiju i ponosno dovikuje:

„Moja druga, ali prava domovina je Austrija. Volim Austriju! Živela Austrija!“

Taj učitelj po zanimanju dodaje da 25 godina živi u Beču. Glasaće, kaže, sa socijaldemokrate ili zelene. Desničarske stranke su, tvrdi, bez šanse.

„Ta njihova politika je neljudska. Po meni bi cela Evropa trebalo da postane jedna zemlja. Možda i ceo svet. Čemu služe granice? Šta su domaći, a šta stranci?“

Vlasnik radnje zaključuje da se treba okrenuti privredi i onome što je budućnost. Među Austrijancima, što nije zanemarljivo, na izborima za parlament je 1,4 miliona stranog porijekla, od toga je 250.000 sa područja bivše Jugoslavije.