Automobile ne kupuju automobili nego ljudi

Kancelarka Angela Merkel i njen vladajući CDU traže uvođenje minimalne cene rada u svim pokrajinama i za sve poslove – to nije odlika desno orijentisane politike koju uobičajeno zastupa Hrišćansko-demokratska unija. Minimalna zarada bi se orijentisala prema postojećoj minimalnoj satnici za radnike bez stalnog posla – 6,89 evra po satu na istoku i 7,79 na zapadu Nemačke. To je niže od 8,5 evra po satu koje traže sindikalci, ali je dovoljno da izazove proteste poslodavaca.

Vestdojče cajtung pozdravlja tu inicijativu: „Minimalna zarada već postoji u nekim branšama – recimo građevinarstvu i negovanju bolesnika, gde je rad zaista naporan. Ovde, ali i u oblastima u kojima još ne postoje minimalne zarade, postavlja se pitanje dostojanstva: ljudi na čije se profesionalno znanje i angažman oslanja cela zemlja moraju živeti od svojih deset prstiju. Moraju živeti osetno bolje nego ako bi rezignirano počeli da uzimaju socijalnu pomoć.“

Predlog CDU je nedovršen, piše Noje vestfeliše, jer nije definisan model ko će i kako odrediti minimalnu cenu rada: „Ideje o tome kako utvrditi minimalnu cenu rada veoma su različite u okviru partije. Dok krilo koje predvode poslodavci želi da zaobiđe Tarifnu komisiju (savet poslodavaca i sindikalaca), partijski ogranak iz Severne Rajne-Vestfalije traži minimalnu cenu rada koju bi potvrdila Tarifna komisija i koja bi samim tim bila tržišno utemeljena. Time ovaj uticajni pokrajinski odbor jasno ustaje protiv političkog nametanja minimalne cene rada.“

„Sada se uvodi i minimalna plata i to posle odustajanja od nuklearne energije, uvođenja kvote za žene i ukidanja vojnog roka“, piše Velt koji sve ove poteze tumači skretanjem Unije ulevo. „Unija koja naginje levo, socijaldemokrate koje su zakucane levo, zeleni koji su ponovo levo – sve to otvara prostor u sredini političkog spektra. Ali izgleda da sredina ne interesuje nikog. Ona preti da ostane pusta.“

Ovo skretanje ulevo primećuje i komentator General ancajgera – za njega je to čisto priznavanje realnosti na tržištu rada: „Bezmalo četvrtina svih stalno zaposlenih radi slabo plaćene poslove, a taj udeo raste godinama. Iskustva iz susednih zemalja poput Velike Britanije pokazuju da se uvođenjem minimalne zarade poslovi ne sele masovno u komšijske zemlje. Pitanje je jedino kako će liberalni partner u vladi reagovati na zaokret. Međutim, Liberali su priterani uza zid i moguće je da više nisu u stanju ni za kakav otpor.“

Tržišnu logiku uvođenja minimalnih zarada efektno razrađuje Manhajmer morgen: „Damping plate u pojedinim sektorima ne ostavljaju ljudima šanse da žive od svog rada, pogotovo jer je Nemačka zemlja sa relativno visokim troškovima života. Već dugo nije održiva tvrdnja da minimalna cena rada uništava radna mesta. Još uvek važi mudrost Henrija Forda da automobile ne mogu da kupuju automobili.“

Šestomilijarditi čovek u BiH jedva preživljava

VAC iz Esena donosi osvrt na sedmomilijarditog čoveka koji je došao na svet:

„Čovek je rođen i to je razlog za radost. To je sedmomilijarditi čovek. Ne znamo kako se zove. Znamo samo da je rođen 12 godina posle Adnana Mevića koga su Ujedinjene nacije proglasile šestomilijarditim čovekom. Adnan živi u Bosni i Hercegovini, a ovih dana možemo da pročitamo kako njegova porodica sa 350 evra mesečno spaja kraj sa krajem, da nekada nemaju drva za ogrev u zemlji u kojoj je svaki peti čovek siromašan.

Čovek je rođen. To je takođe razlog za brige. Sedam milijardi ljudi želi da se prehrani, želi mogućnost za normalan život. Ti zahtevi nisu preterani. A ipak su ogroman izazov iza kojeg se krije divlja borba za raspodelu.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković