Autonomija - rešenje za sever Kosova?

Predstavnici međunarodne zajednice sve više nude razne vrste planova, ideja, ili jednostavno glasnih razmišljanja na temu političkog rešenja za sever Kosova. Poslednja u nizu takvih ideja potekla je od Štefana Lenea, sada eksperta Karnegi fondacije, koji je naveo da bi tehničke pregovore Beograda i Prištine trebalo usmeriti na politički kolosek, i da bi ti pregovori trebalo da se pre svega pozabave pitanjem autonomije severa Kosova.

Međunarodni probni baloni

Tehnički dijalog je na neki način već iscrpljen i sasvim je sigurno da u međunarodnoj zajednici razmišljaju o sledećoj fazi tih pregovora, kaže za DW Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka. U tom kontekstu trebalo bi i posmatrati neke nove ideje za rešavanje problema severa Kosova. Izjave Štefana Lenea su u tom smislu neka vrsta probnog balona, ističe Simić i dodaje:

„Ali mi se čini da u ovom trenutku niti u Prištini postoji volja da se Srbima ne severu da autonomija, niti bi Srbi na severu Kosova želeli da žive u autonomiji pod vlašću Prištine. Mislim da tu stvari neće tako lako ići, i da će to za jedan duži vremenski period zaustaviti i dijalog, odnosno odložiti početak pregovora o članstvu u EU između Beograda i Brisela. Jer, ne verujem da će bilo koja vlada posle ovih izbora biti u stanju da tako lako produži i prihvati tu visoko postavljenu prečku na putu ka EU, bar sudeći po onome što čujemo od partija u predizbornoj kampanji, gde se Kosovo sve više stavlja u prvi plan u odnosu na članstvo u oslabljenoj EU“.

Ko je za autonomiju?

Zapadne sile su sada rešile da se ozbiljnije pozabave pitanjem severa Kosova, između ostalog i zbog snažnijeg angažovanja Rusije na Zapadnom Balkanu, ocenjuje za DW Ognjen Pribićević, iz Instituta društvenih nauka. Autonomija severa je najverovatnije vrhunac koji se može trenutno ostvariti, kaže Pribićević, ali je sada pitanje da li će to biti dovoljno za tamošnje Srbe i Beograd:

„Teško je računati da će Priština odustati od svojih pretenzija prema severu, ali sam isto tako siguran da ni Beograd neće odustati od svog stava. U tom smislu mislim da je nešto poput tog dvojnog suvereniteta možda najrealnije rešenje; gde bi zapravo ove osnovne delatnosti, obrazovanje, školstvo, pravosuđe, bile u rukama ljudi koji tamo žive, i koji bi isključivo odlučivali šta će se u tim oblastima dešavati. Takve autonomije već postoje, i to nije nešto sa čime se Evropa nije susretala“.

Bitna kontrola institucija

Pitanje autonomije se susreće sa nekom vrstom političke kontradikcije. S jedne strane se traži raspuštanje paralelnih institucija, a pretpostavlja se da će nekakva autonomija podrazumevati i neke autonomne institucije. Ognjen Pribićević smatra da to zaista zvuči kao paradoks, ali da je ključno pitanje zapravo ko kontroliše te institucije:

„Jeste naravno da autonomija podrazumeva institucije. Ali upravo je pitanje ko ima autoritet nad tim institucijama, i tu se rešenje po meni kreće samo ka nekom dvojnom suverenitetu, paralelnom suverenitetu, duplom suverenitetom; znači, nešto što bi omogućavalo i Beogradu i Prištini da kažu: mi to kontrolišemo. Inače, ako toga ne bude, tu nema rešenja za taj problem. Dugoročno ni jedna ni druga strana neće od toga odustati, bez obzira na šargarepe koje im se budu nudile. I kao što smo videli u slučaju regionalnog predstavljanja, moguće je napraviti rešenje gde obe strane tvrde da su one pobedile“.

Uticaj Moskve

Sigurno je da Zapad želi da skine Kosovo sa dnevnog reda, ali je isto tako jasno da Moskva ima svoje viđenje problema Kosova, kaže Predrag Simić. Rusija želi da Srbi sa Kosova razgovaraju sa pozicija snage a ne slabosti, i pitanje severa Kosova pri tome vidi kao pitanje svog međunarodnog prestiža, ocenjuje Simić.

Sve te političke ideje naravno ne znače da će zapadne sile odustati od nezavisnosti Kosova, ali isto tako se više ne govori samo da je Kosovo završena stvar, i da tu više nema dalje priče, primećuje Pribićević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković