Autorizovanje intervjua u nemackim novinama

Da li intervju sa nekim politicarem u nemackim novinama uopšte još predstavlja pisanu rec? Da li se tu radi u opšte o necemu izgovorenom? Kada devet velikih dnevnih novina idzrazi nezadovoljstvo uobicajenom praksom u autorizovanju intervjua, onda stvari stoje ozbiljno. List Ziddojce cajtung jasno stavlja do znanja da ljudima koji daju intervuje nije do jezickog preciziranja. Otuda nastaju preformulisani tekstovi. Ali ako politicari strahuju da njihove izjave mogu da budu izdvojene iz konteksta, zašto onda tako veliki broj njih daje toliko izjava? List FAZ smatra da je intervju zloupotrebljeni oblik novinarstva, jer pitaci koji se ne drže pravila politickog agiranja, ostaju uglavnom samo na pozadinskim razgovorima. Proizvoditi fikcije autorizovanim intervuima, pa u tome je proizvodnaj zabave otišla korak dalje od politike. Bivši predsednk Socijaldemokratske stranke Nemacke, Oskar Lafonten dopušta pri autorizovanju najcešce samo izmene pitanja. Predsednik vlade Hesena, Roland Koh, odbija intervuje, tako da sprovodi negativno autorizovanje, saznajemo citajuci o tome u listu "Frankfurter rundšau". Ministar inostranih poslova, Joška Fišer razmatra u opuštenom intervjuu jednu stvar sa najrazlicitijih stanovišta. A onda kada treba to skratiti - autorizovati - nije zadovoljan, istice se u listu "Berliner cajtung". Citaoci novina u Nemackoj mnogo saznaju o nacinu na koji nastaju intervjui sa politicarima. Saznaju oni i o takovzanim "hladnim intervjuima", u kojima odgovore ne daju politicari licno, nego njihovi predstavnici za štampu. List "Velt" ne navodi ni jedno ime, ali piše o skandaloznim autorizovanjima intervjua. Neki politicari cine to dobro, ali politicari uglavnom pokazuju prepotenciju. A radi se tu o kontroli. Ali cim pocne da se kontrolilše postavljanje pitanja, onda tu više nema slobodnog izveštavanja, zakljucuje list "Velt".