„Avantura“ zvana postati vojnik

Služenje obaveznog vojnog roka, u Nemačkoj je ukinuto još 1. jula 2011. godine. Od tada, oni koji to žele, mogu da se prijave u nemački Bundesver. Međutim, otkako zavisi od dobrovoljaca, nemačkoj vojsci nedostaje vojnika. Zato ne čude oglasi koje se u poslednje vreme sve češće mogu primetiti u medijima – razne reklame kojima Bundesver na vrlo kreativne, ali i zabrinjavajuće načine pokušava da privuče mlade u svoje redove.

Nema govora o traumatizaciji, opasnostima i smrti

„Bundesver je danas prisutan na tržištu rada kao i svaki drugi poslodavac“, kaže Mihael Volfson, istoričar i docent na univerzitetu Bundesvera u Minhenu. On navodi, recimo, „Olimpijske igre Bundesvera“ (BW Oliympics) na kojima se takmiče učenici u različitim sportskim disciplinama i na taj način stupaju u prve kontakte s vojskom i veštinama koje svaki vojnik mora da savladati tokom obuke. Osim toga, nemački Bundesver već više od godinu dana šalje svoje oficire u škole kako bi đake privukli u vojsku. Posete kasarnama su već uobičajena stvar. Na „zadatku reklame i vrbovanja mladih“ sveukupno je angažovano oko 500 ljudi.

Međutim, neke od tih metoda i kampanja izazivaju sve glasnije kritike u nemačkoj javnosti. Na primer, ovog leta je Bundesver, zajedno sa popularnim listom za mlade „Bravo“, pokrenuo kampanju pod naslovom „Bw-Adventure Camps“. Reč je bila o nekoj vrsti nagradne igre u kojoj je 30 srećnih dobitnika (izvučenih žrebom) čekala nagrada – godišnji odmor u nekom od tzv. avanturističkih kampova Bundesvera na Sardiniji ili u Alpima.

„Na tu kampanju smo u prilično žestoko reagovali. Već duže vreme sa zabrinutošću pratimo strategije Bundesvera po pitanju prodiranja u sva životna područja mladih sa isključivim ciljem – dobijanja podmlatka“, kaže Martina Šmer, saradnica odseka za školstvo, pri Sindikatu za obrazovanje i nauku (GEW). Njoj, kao i mnogim drugima, trn u oku predstavlja činjenica da Bundesver prilikom reklamiranja i vrbovanja mladih nikada ne spominje negativne posledice koje u svakom slučaju čekaju većinu vojnika. To su prvenstveno traumatske posledice usled raznih vojnih akcija (u inostranstvu), ali i mogućnost gubitka sopstvenog života.

Kampanje čak i na osnovnim školama

Sličnog je mišljenja i Mihael Volfson. „Posao profesionalnog vojnika, bez obzira na njegov čin, nije posao kao i svaki drugi. Zato mislim da bi u svakom slučaju bilo pošteno kada bi Bundesver od samog početka sve karte stavio na sto“, kaže Volfson i dodaje da je to u suštini jedini pravi način regrutacije mladih.

U oči upada i činjenica da je među regrutima najveći broj onih iz ekonomski slabijih pokrajina sa istoka Nemačke. „Pa ipak, kada razgovaram sa mladima, retko kada mogu da čujem da je neko odabrao Bundesver iz finansijskih razloga. Najčešće obrazloženje glasi: 'Želim u vojsku kako bi dao doprinos osiguranju demokratskog karaktera Nemačke'. Takve formulacije ne zvuče baš uverljivo“, kaže Volfson.

Martina Šmer navodi još jedan drugi zabrinjavajući primer kako se Bundesver reklamira još u osnovnim školama. „Vojska je kao ciljnu grupu otkrila decu u osnovnim školama. Oficiri dolaze u posetu, drže predavanja i organizuju radionice u kojima deca izrađuju figurice anđela čuvara i koje onda poštom šalju vojnicima u Avganistan“, kaže Šmer i dodaje kako su takve akcije zaista vrlo zabrinjavajuće i neprihvatljive. Protiv samog regrutovanja, kako kaže, nema ništa. Ali, prema njenom mišljenju, Bundesver bi trebalo više prostora da posveti informisanju oko mirovnih misija nemačke vojske kao i boljem savetovanju po pitanju obrazovanja i mogućnosti napredovanja u karijeri.

„Imamo dovoljno prijava...“

„Propratni programi i zabava samo su deo našeg posla po pitanju informisanja mladih. Ukoliko neko dođe u naš kamp na Sardiniji ili u Alpima, tu dobija sve potrebne informacije o eventualnom kasnijem poslu i karijeri“, navodi kapetan fregate Štefen Štol, rukovodilac odseka za promovisanje pri Bundesveru. „Mlade informišemo i o svim opasnostima koje vrebaju na zadacima kao što su na primer one u Avganistanu“, kaže Štol.

On navodi da Bundesver zapravo ne beleži manjak novih prijava, iako nedostaje stručne, kvalifikovane snage, poput medicinskog osoblja i informatičara. „Tek dugoročno gledano, s obzirom na sveopšti pad nataliteta u Nemačkoj, mogli bismo da imamo probleme. Za sad je međutim tako da imamo dovoljno prijava, od kojih onda još uvek možemo sami slobodno odabrati one najbolje“, tvrdi Štefen Štol.

Autorke: Julija Manke / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković