Avganistan posle 11. septembra
11. septembar 2010.
Ipak, vest da su napadnute SAD brzo se proširila celom zemljom. SAD su krivce za terorističke napade videle u Al Kaidi i njenim saveznicima talibanima. Posle nekog vremena svrgnut je i talibanski režim. Avganistanci su se, prvi put posle više od 20 godina, ponadali boljem životu. Ali, šta je ostalo od tih nada?
Bog je kaznio neprijatelja islama
11. septembar je za talibane bio radostan dan. Oni su objavili da je SAD, koje su za talibane bile najveći neprijatelj islama, kaznio Bog. Posle prvih napada američkih trupa na talibane u Avganistanu usledila je njihova reakcija protiv sopstevnog naroda. Atikulah je stanovnik Kabula koji je tada imao jedva 20 godina, a kojem su tadašnja dešavanja još uvek urezana u pamćenje:
„Poslednji dani vladavine talibana bili su posebno zastrašujući. Oni su ubijali ljude na osnovu apsurdnih optužbi i bez sudskih postupaka. I sam sam bio svedok brojnih ubistava na ulicama.“
Bolji život?
Krajem 2001. godine intervencijom američke vojske talibani su svrgnuti s vlasti. Nova Vlada u Kabulu i njeni zapadni saveznici obećali su avganistanskom narodu poboljšanje u svim aspektima života, od povećanja bezbednosti, preko poboljšanja standarda, do uvođenja demokratije. Reč je o pojmovima koji su upravo za generaciju mladih ljudi bili potpuno nepoznati. Oni su probudli nadu u bolji život. 25-godišnji Mukhatar još uvijek čeka na obećani bolji život:
„Sigurno da je avganistanska ekonomija danas u boljem stanju nego pre deset godina. Ipak život u celini se nije znatno promenio. Postavlja se pitanje zašto sva ta obećanja nisu ispunjena.“
Daleko od demokratije
Avganistan je i devet godina od 11. septembra daleko od zemlje u kojoj vladaju bezbednost, dobar standard i demokratija. Talibani, za koje se smatralo da su pobeđeni, od 2006. godine su zapravo ojačali. Brojni Avganistanci trenutno imaju samo jednu želju: da se završi rat u zemlji. Oni koje govore o poboljšanju standarda i uvođenju demokratije su u manjini.
Faruk Bašar, stručnjak za unutrašnju politiku na Univerzitetu u Kabulu, strahuje da bi zbog sadašnjeg stanja moglo doći do toga da se ljudi u zemlji potpuno okrenu od Vlade Hamida Karzaija i njenih međunarodnih partnera:
„Svakim danom razočarenje postaje sve veće. Ljudi sve više gube veru da ova Vlada i međunarodne snage mogu da reše bezbednosne probleme u zemlji. Oni jednostavno nemaju odgovor na pitanje kako je moguće da tako veliki broj stranih zemalja nije u stanju da reši bezbednosne probleme u Avganistanu.“
Godine građanskog rata
Talibani su jedini koji daju odgovor na ovakva jednostavna pitanja. Prema njihovom mišljenju međunarodna zajednica zapravo nema interes da poboljša okolnosti u kojima živi avganistansko stanovništvo. Oni sebe širom zemlje predstavljaju kao buduću vlast i prete svakoj osobi koja radi za Vladu u Kabulu. Tako su u pojedinim delovima na istoku i jugu zemlje imenovali sopstvene sudije i upravu. Muhamed Hamed, koji je primoran da radi za nadnicu, očekuje najgore. On smatra da Avganistancima predstoje godine i godine građanskog rata.
Autori: S. Ratbil/ Z. Ilić
Odg. urednica: D. Roščić