Avganistansko-nemački odnosi tradicionalno dobri

Diplomatski odnosi izmedju Nemačke i Avganistana počeli su kada je nemački diplomata Verner Oto fon Hentig 1915 godine posetio ovu zemlju središne Azije.Cilj misije bio je da se Avganistan podstakne za dobijanje nezavisnosti u ratu protiv britanske Indije.I ranije je bilo privdenih i kulturnih konatakta izmedju dve zemlje pa ipak, 1924 godina uzima se kao odlučujuća faza u nemačko-avganistanskim odnosima - te godine je u glavnom gradu Kabulu osnovana škola Amani na nemačkom jeziku , koja i danas postoji.Jedan učenik ove škole kaže:

"Ovde jako dobro učimo nemački, ali i ostale predmete dobro učimo...Za nas je važno da znamo strani jezik , nemački... mi volimo da ga učimo."

Krajem 30-tih godina prošlog veka mnogi absolventi ove škole odlazili su u Nemačku na studije . Veliki deo političke elite u Avganistanu školovan je u Nemačkoj.I avganistanski kraljevi su posećivali Nemačku, ali sovjetskim upadom u Avganistan 1979. godine odnosi izmedju dve zemlje postajali su sve hladniji.Nakon pada talibanskog režima i avganistanske konferencije na Petersbergu kod Bona ponovo je došlo do poleta izmedju dve zemlje.

Bivši nemački kancelar Šreder tom prilikom je izjavio:

“Danas je velik dan za Avganistan.Posle svih godina rata, terora nesreće i ponižavanja, ljudi u Avganistanu dobijaju novu perspektivu za budućnost.

Za tu prespektivu do dan dans je bila potrebna vojna misija.