Baba Zula – orijentalno i minimalistički

Nije nepoznato da istanbulska muzička scena pulsira danonoćno, a da je grupa Baba Zula samo jedan u nizu bendova, koji kritički pevaju o svetu koji ih okružuje. Ovi veterani turske muzičke scene predstavljaju generaciju jakog buntovničkog duha, koji će konačno uživo moći da doživi publika širom Evrope, pošto kreću na turneju.

Sačuvati korene u vreme globalizacije

Levent Akman i Murat Ertel sede u jednom lokalu u istanbulskoj četvrti Besiktaš i uz čašu bio-vina filozofiraju o aktuelnim temama i dilemama, pa tako i novom albumu. Njihova muzika je tipično istanbulska, ali nezavisno od tradicionalnog zvuka, oni su otvoreni za nove trendove, priča Levent Akman.

“Koreni su nam veoma važni. Koreni, koji nas čuvaju od globalizacije. Razlike su dobre, jer ljudi i kulture na ovom svetu nisu iste i ne bi trebalo da se prilagođavaju.”

Pre više od 15 godina muzičari ovog benda su napisali svoju prvu pesmu. Iskorišćena je kao muzika za film “Salto u kovčegu”. Veoma brzo postala je veliki hit, a taj muzički pravac je vremenom prerastao u kult jedne generacije. Stil koji se zapravo naziva “orijental dab” tada nije bio ništa drugo do improvizovane svirke na bini ili u studiju, govori nam Murat Ertel, član benda Baba Zula.

“Novi album još čvršće strukturiran. Ima dosta improvizacija i dosta overdaba. Ali suština priča je o životu u jednom velikom gradu. Ova muzika ima lični pečat, koji prati život u ovoj metropoli. Dakle, džungla na asfaltu i kuća koja se gradi.”

Ljudi sa periferije

Njihov najnoviji album zove se “Gecekondu”, što je naziv za divlja naselja na periferiji grada Istanbula, ali i Ankare. Kuće koje tamo mogu videti napravljene su od najprostijih materijala, jer se za nešto ozbiljnije nema novca. Ljudi koji u tim naseljima žive, nazivaju se došljacima koji tragaju za srećom u velikog gradu.

Međutim, u tim neuglednim četvrtima naići ćete na više lepote i dostojanstva nego u luksuznim kvartovima Istanbula. Jedno takvo naselje zove se Sulukule, u njemu živi dosta romskih muzičara. Stiče se utisak se bend Baba Zula suprotstavlja centralizaciji potpuno različitih delova grada i neukusnoj modernizaciji Turske.

“Mi smo uvek podržavali one koji nisu na vlasti. Ja više volim tursku narodnu muziku neko klasičnu tursku muzičku scenu. Narodna muzika je uvek bila muzika onih koji su se protivili vlastodršcima. Klasična turska muzika peva samo o ljubavi. Ja u to ne verujem, jer vidim koliko problema ima na ovom svetu.”

Album “Gecekondu” prolazi kroz vreme i svet različitih kultura. Uostalom, tako je i u samom Istanbulu, gde se mogu doživeti razne istorijske epohe ovog grada. Bilo da je reč o uličnim muzičarima u starom delu grada ili kvartovima sa neboderima i poslovnim prostorima. Arhaični zvuci i klupska scena grada Istanbula ovde su organski isprepletani.

Multikulturalno izdanje

Novo studijsko izdanje grupe Baba Zula još više je multikulturalno od prethodnog. Na snimanje novog albuma učestvovao je i Francuz Titi Robin, basista benda Ejžn Dab Faundejšn i berlinski duo Alkalika. Ekipa je ojačana i jednim ženskim vokalom iz Makedonije, njeno ime je Elena Hristova.

„Pošto je turska muzička baština toliko velika, većina pevača se fokusira samo na jedan žanr. Većina njih nije otvorena prema onome što dolazi sa Zapada. Elena je drugačija, zato smo veoma zadovoljni saradnjom sa njom.“

Murat Ertel svira „saz“ drevni instrument iz grupe tambura, ali sa pojačalom. Tu su još i razne udaraljke, ali i elektronski instrumenti koji proizvode širok spektar psihodeličnih melodija. Što zapravo dodatno pojašnjava, zašto neke pesme traju i preko deset minuta. Orijentalno i minimalistički, takvo zvuči Baba Zula na svom novom projektu.

Autor: Fridrih Grit / Jakov Leon
Odgovorna urednica: Dijana Roščić