Balkan Karla Maja, zemlja razbojnika i ubistava

U opasnim balkanskim gudurama, na putnike vrebaju krvoločni ubice. Dobro, u liku Kare ben Nemsija pre nego što na kraju pobedi, izvrgnuto je najtežim izazovima i zadacima. To je ukratko glavni sadržaj jedne od priča, romana Karla Maja, u kojima on koristi Balkanom i svim onim što je prema njegovom mišljenju bilo tipično za to područje i to vreme: ubistva, osveta, mržnja… U kolikoj meri su njegova mašta i predubeđenja koje je preneo na stranice svojih romana, zaista uticala na percepciju Nemaca na to poluostrvo, iznenadilo je navodno i njega samog.

Karl Maj - politički ignorant?

Osim toga, Balkan se zapravo nikada nije nalazio u centru njegovog interesa, kao što je na primer to bila Severna Amerika ili severno-afričko područje. Karl Maj nije čak ni raspolagao nekim posebno velikim znanjem o Balkanu. Pa ipak, uprkos tome, njegovi romani koji se zbivaju na tom području, deluju toliko snažno, kao malo koji drugi tog tipa u nemačkoj književnosti uopšte.

U čemu je njegova tajna? Zašto je baš njegov Balkan na čitaoce i nekada, ali i danas, toliko upečatljiv i zašto deluje toliko uverljivo? „Karl Maj je znao da ispriča priče na neverovatno dobar način. On je to činio toliko uverljivo da smo mu na kraju gotovo sve poverovali. Sve je zvučalo nekako logično. S druge strane, on je posedovao jedan zaista rafiniran književni talenat. Koristio se stereotipovima koji su postojali već odavno, neki čak još u 18. veku. Time je zapravo pisao ono što je publika na neki način i očekivala. On je samo potvrdio njena očekivanja – u ovom slučaju o Balkanu, Orijentu…“, objašnjava Peter Brener sa Tehničkog univerziteta u Minhenu.

On navodi da Karl Maj, koji je svoje knjige koje se događaju na Balkanu pisao krajem 19. veka, ni najmanje pažnje nije obraćao na stvarne, političke događaje i borbu za slobodu naroda tog prostora u tom vremenu. „A upravo u to vreme su narodi tog poluostrva vodili žestoke borbe s vojskom Otomanskog carstva. Njegovu propast Karl Maj doduše u svojim knjigama tematizuje, ali, s druge strane, i ne obraća previše pažnje. Za njega je karakteristično da je primetio borbu za oslobođenje i samostalnost pojedinih balkanskih zemalja, ali ti ljudi su za njega i dalje bili samo obični pripadnici banda pljačkaša. Te nacionalne pokrete on takoreći nije uzimao za ozbiljno“, kaže Peter Brener.

Nikada nije ni bio na Balkanu

Odakle zapravo potiču takvi stavovi slavnog pisca prema Balkanu? Iz njegove ljubavi prema Otomanskom carstvu ili jednostavno dolaze iz težnje da predrasude i sliku o Balkanu, kakva je zapravo savršeno odgovarala njegovim romanima, nipošto nije želeo da izgubi? Istraživanja njegovog opusa do danas zapravo nisu dala neki konkretan ili jednostavan odgovor. Činjenica je samo da Karl Maj nije posebno dobro poznavao Balkan, niti je ikada posetio taj regiona. To se uočava na nizu primera. U romanu „Kroz zemlju Skipetara“, on, na primer, navodi da Srbi i Albanci govore jedan jezik, a i imena pojedinih geografskih mesta navodi sasvim pogrešno. Pa ipak, u njegovim romanima može se naći i štošta istinito. On je, recimo, često navodio korupciju činovnika Otomanskog carstva koji su vrlo često, na svoj način, pustošili ionako siromašne predele Balkana.

Ipak, na kraju krajeva, romani Karla Maja popularnost i nisu stekli svojim preciznim iznošenjem ondašnje političke ili etničke situacije na Balkanu, već time što su ispunjavali očekivanja, a time i predrasude. Njegove priče podsticale su maštu mnogih dečaka i devojčica, a ono što je napisao, nikada nije bilo u nekoj zloj nameri. To mu je očigledno i samom bilo veoma važno. Navodno su njegove poslednje reči bile: „Uvek sam želeo da činim samo dobro…“

Autorke: Lindita Arapi / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković