Balkan na Sajmu u Lajpcigu

Hrvatska i Srbija predstavljaju se na nacionalnim štandovima, druge zemlje, među njima Bosna i Hercegovina, u sklopu zanimljivog i bogatog zapadno-balkanskog programa. Direktor smotre Oliver Cile je zadovoljan:

„Vidimo da su sve zemlje srednje i jugoistočne Evrope ove godine na našem sajmu zadržale svoje štandove, nema odustajanja od nastupa, što pokazuje da i u kriznim vremenima Lajpcig igra značajnu ulogu.“

Radije u okviru zajedničkog programa

Sa 600 naslova i deset gostujućih autora Hrvatska nadgrađuje prošlogodišnji nastup zemlje-gosta.

„Uprava Lajpciškog sajma nas i ove godine dočekuje raširenih ruku pa smo za ovu priliku štampali knjigu pod nazivom 'Stanje nacije' u kojoj su na nemački prevedni pojedini fragmenti dela pisaca koji su ovde zastupljeni“, kaže rukovodilac štanda, izdavač Nenad Popović.

No, značajna je okolnost to što zaista atraktivni autori poput Ede Popovića radije gostuju u sveobuhvatnom regionalnom programu, koji organizuje prošlogodišnja hrvatska selektorka, ugledna književna naučnica i prevodilac Alida Bremer.

Podilaženje ukusu publike

Njena je zasluga to što će se ove godine u Lajpcigu čuti i za pisce iz Bosne i Hercegovine. Ona se nada da je dolazak Asmira Kujovića i Jasmina Imamovića tek početak. Ali, za opširniju prezentaciju tek moraju da budu stvorene strukturne pretpostavke:

„Uvek treba da postoji i izdavaštvo, i autori, i ministarstvo kulture... Svi moraju da igraju zajedničku ulogu da bi se predstavio pristojan program na sajmu knjiga i mislim da ove zemlje to još jednostavno nemaju, a imaju izvanredne autore – tu nema sumnje.“

Sasvim drugačiju sliku nudi Srbija. Ponuda prevoda i autora iz godine u godinu raste, a vrhunac bi trebalo da doživi 2011. godine, statusom zemlje-partnera sajma u Lajpcigu. Predsednica srpskog ogranka PEN-a Vida Ognjenović žali jedino što domaći pisci često podilaze zabavnjačkom trendu i ukusu publiku, „tako da je prava literatura malo izgubila samopouzdanje. Mislim da joj Lajpciški sajam knjiga to vraća.“