Balkanski muslimani najbolje integrisani

Muslimani sa Balkana koji žive u Nemačkoj, bolje su organizovani i nemaju poteškoća da se uklope u nemačko društvo, kaže Meho Travljanin, aktivista Islamskog kulturnog centra Bošnjaka u Berlinu. Mnogo ih je manje, pa su i problemi kojima su u dijaspori izloženi, drugačiji od onih sa kojima se nose turske i arapske migracione grupe.

Glavni problem Bošnjačkih zajednica u Nemačkoj jeste nedostatak novca kojim bi finansirali kulturne centri i džamije, a vidljiv je i međugeneracijski konflikt između starijih predstavnika islamskih zajednica i obrazovanog podmlatka, objašnjava Travljanin. On konferenciju o islamu prati od samog početka, ali mu njeni ciljevi i planovi postaju, kaže, sve manje jasniji.

„Ne vidim konkretne korake, osim da se aktuelne teme, aktuelni klišei vezani za islam, muslimane i migracije još više publikuju u nemačkoj javnosti. Ono što meni nedostaje jesu konkretni koraci za suzbijanje islamofobije, bolje integracije i afirmacije samih muslimana raznih nacionalnih grupa u Nemačkoj“, kaže Travljanin.

Mladi Balkanci postaju radikalniji?

Nije preterano kada se kaže da su muslimani sa Balkana ostvarili najveći stepen integracije u nemačkom društvu, tvrdi i jedina učesnica Konferencije o islamu iz jugoistočne Evrope, islamolog Armina Omerika. Teme, o kojima će tokom konferencije biti reči, nemaju poseban značaj za Balkanske muslimane, međutim pojedina pitanja i kretanja u društvu, vremenom bi mogla da se pretvore u opasnost. Reč je, pre svega, o sve većoj radikalizaciji mladih ljudi u Evropi i svetu. Izloženi su propovedima onih, koji zastupaju konzervativno i radikalno-neofundamentalističko tumačenje islama, objašnjava Omerika.

„Zbog samog načina na koji nastupaju i same strategije kojom se vode, oni i jesu jako atraktivni za mlade ljude. Islamske zajednice i organizacije koje zastupaju tradicionalni islam trebalo bi upitati na koji način misle da zadrže upravo mlade ljude, odnosno da im ponude alternativu koja je za njih atraktivnija i koja ne vodi nužno u radikalizaciju. Možemo naučiti nešto od ove konferencije, od zaključaka i saveta koje konferencija treba dati u svom konačnom obliku”, kaže Armina Omerika.

„Pogrešan izbor sagovornika Konferencije o islamu?“

Konferenciji o islamu prisustvuju predstavnici savezne vlade, nemačkih pokrajina i opština, muslimanskih organizacija i deset pojedinaca, i to muslimanskih advokata, umetnika i akademika. Od četiri velika udruženja muslimana u Nemačkoj, na konferenciji će nedostajati dva: Centralni islamski savet i turska organizacija „Mili Goruš“.

Ministar unutrašnjih poslova Tomas Demezjer zabranio im je učešće zbog istražnih postupaka koji se vode protiv članova tih udruženja, i to utaje poreza i pranja novca. Na izbor i spisak učesnika konferencije stiglo je još mnogo kritika.

„Besmisleno je što su predstavnicima organizacije ’Mili Goruš’ zabranili učešće. Pa, diskusije se i vode da bi nesuglasice bile otklonjene“, kaže dugogodišnja opunomoćenica za pitanja stranaca pri Berlinskom senatu Barbara Jon. „Osim toga, trebali su pozvati više mladih muslimana u dobi od 20, 30 i 35 godina. To su ljudi koji će određivati kako će se islam ubuduće razvijati. Upravo ti mladi ljudi razvijaju potpuno drugi odnos prema sekularnom društvu, njihovoj vjeri i njihovom načinu života.”

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković