Bankarska unija na putu u „nebeski Jerusalim“

„Božićna poruka glasi: Evropa funkcioniše“, našalio se dobro raspoloženi nemački ministar finansija Volfgang Šojble, na početku zasedanja na kojem je 28 ministara finansija raspravljalo o Bankarskoj uniji. Nakon višemesečnih pregovora i dvodnevnog završnog zasedanja u Briselu, nazire se zajednički model nadzora i likvidacije propalih banaka u Evropi. Poslednje pravne finese verovatno mogu da budu utanačene tek u februaru 2014, ali politička sloga oko mehanizma za likvidaciju neke banke, kao i oko fonda za finansiranje te likvidacije, postaje vidljiva. Komesar EU za zajedničku valutu Oli Ren govorio je o „važnom proboju“ koji je postiglo 17 ministara zemalja u kojima se kao platežno sredstvo koristi evro. Nemački ministar finansija Šojble naglasio je da noćna zasedanja ministara finansija nisu bila gubljenje vremena. „To treba da bude jasno. Ne radimo to iz zabave, nego stvarno radimo! Dobro smo napredovali.“

Ured za likvidaciju i fond za spasavanje s komplikovanim pravilima

Od 2014. će 130 najvažnijih banaka u Evropi biti pod nadzorom Evropske centralne banke. Ako kontrola odluči da je neka banka „trula“, i da je treba ili sanirati ili likvidirati, onda će se primjenjivati takozvani „jedinstveni mehanizam za likvidaciju“ (SRM). Ta nova institucija razvija plan za sanaciju koji bi trebalo da finansiraju vlasnici banaka, njihovi poverioci kao i jedan novi fond za likvidaciju banaka. Za proces odlučivanja u uredu za sanaciju ministri finansija razvili su izrazito komplikovan model, a sve to kako bi se u obzir uzele pravne primedbe Nemačke. Zadnju reč bi, u slučaju da dođe do neslaganja, imali evropski ministri finansija, a ne Evropska komisija. Predsednik Evropske centralne banke Mario Drahi, koji će biti šef tog nadzornog tela, je govoreći pred Evropskim parlamentom takav proces nazvao „suviše komplikovanim“. Brojni koraci u tom procesu će, tvrdi Dragi, suviše koštati. Kada dođe do bankrota neke banke, mora se reagovati veoma brzo, preko noći, kako se ne bi uznemirila finansijska tržišta i kako bi se izbeglo da kriza lančano zahvati i druge banke.

Za deset godina spreman fond za likvidaciju banaka

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble posredno se ogradio od tih kritika koje stižu i iz međunarodnih finansijskih institucija i ministarstava finansija van Evrope: „Znam da je komplikovano, ali ako imate bolju ideju kako da iz 28 samostalnih nacija napravite političku i ekonomsku uniju, a iz 18 valuta jednu evropsku valutu, onda mi molim vas javite.“

Glavna tačka neslaganja između siromašnih i bogatih zemlja evrozone bilo je finansiranje fonda za likvidaciju banaka. U načelu, njega bi trebalo da napune same banke, u periodu od deset godina, a on bi na kraju trebalo da iznosi 55 milijardi evra. U međuvremenu bi, prema zamislima Nemačke, u slučaju bankrota neke banke, plaćale pojedine zemlje-članice. Ukoliko za to ne bi imale novaca, mogle bi da ga pozajme od Fonda za spas evra (ESM), ali samo pod strogim uslovima. Španija je to već uradila kako bi spasila svoje propale banke. Zemlje pogođene krizom, poput Španije, Italije i Irske u suštini žele da postignu to da banke mogu da dobijaju novac direktno od ESM, dakle iz zajedničke blagajne. Jer ta sredstva se onda ne bi smatrala novim državnim zaduživanjem. Međutim, s takvim potraživanjima krizom pogođene zemlje očigledno nisu uspele da se nametnu. Nemački ministar rekao je da ne želi da isključi mogućnost da sledećih godina u pojedinim zemljama može da dođe do novih problema: „Ali ne možemo od ESM napraviti kreditnu liniju za svakog“.

Vlasnici banaka moraju da preuzmu veću odgovornost

Bankarska unija je, prema mišljenju predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, najvažniji projekt Evropske unije. Ona bi trebalo da spreči da pri nekoj novoj bankarskoj krizi gubitke opet moraju da plaćaju evropski poreski obveznici. Vlasnicima banaka i ulagačima svakako je jasno da će njihov rizik u bankarskim poslovima da poraste, jer sada moraju za to da snose i odgovornost. Svejedno, tvrdi nemački ministar financija Šojble, Bankarska unija povećaće stabilnost zajedničke valute, evra.

Dugoročno, Nemačka se zalaže za to da se promene evropski sporazumi, kako bi se iz pravno komplikovane Bankarske unije došlo do prave evropske institucije u skladu s pravom zajednice. Evropski parlament, Savet ministara i Evropska komisija usaglasile su se i o tome da bi, u slučaju bankrota neke banke, u celoj Evropi ulog u vrednosti do 100.000 evra trebalo da bude zaštićen. Time Evropske unije sledi nemački model osiguranja bankarski uloga.

Nešto pre Božića, nemački ministar finansija je namere o Bankarskoj uniji i evrozoni opisao biblijskim rečima: „Da, nismo još u nebeskom Jerusalimu, ali ja ocrtavam put kojim idemo.“ U daljoj budućnosti, Evropski fond za spas evra (ESM) neće više biti potreban.

Autori: Bernd Rigert / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković