Banke zadovoljne, moglo je i gore

Glavna tema komentara nemačkih dnevnih listova su zaključci samita Evropske unije o spasu evra. Evo izbora iz pisanja regionalne štampe.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Kada je bilo ovako nešto? Velike banke moraju da otpišu milijarde, pa ipak, najpoznatiji nemački bankar Jozef Akerman je zadovoljan, a berzanski kursevi rastu. Razlog: moglo je biti i mnogo gore! Na primer, da je došlo do delimičnog podržavljenja banaka ili bankrota Grčke. Umesto toga, posle jučerašnjeg kriznog samita svetom je prošao talas oduševljenja. Ali, pričama o otklanjanju opasnosti nije više verovati – bar ne posle finansijske i privredne krize iz 2008. I tada je, nakon što su banke spasavane po hitnom postupku, izgledalo kao da je najgore prošlo. A onda su Grci i optimiste naučili pameti. Nema još razloga za radovanje. Niko ne zna da li je otpis polovine duga zajedno sa paketom pomoći dovoljan da se Grčka oživi. Niko ne zna da li će bankama biti dovoljna podrška u vidu 106 milijardi evra. Niko ne zna da li će zemlje Persijskog zaliva, Kina i Indija, zaista i kupovati evropske državne obveznice, kao što bi sada trebalo da čine. A niko ne zna ni koliki su za Evropu rizici koje je Italija nagomilala za vreme Berluskonijeve ere.“

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Zemlje evro-zone su povisile državne dugove, omekšale kriterijume stabilnosti iz Mastrihta, i podelile rizik. Svi su za reforme. Ali, dokaza da prezadužene zemlje – ne samo Grčka, već i Španija, Italija i druge – sada zaista štede i reformišu svoje privrede – takvih dokaza nema. Samit nas je odveo nešto dalje u traganju za putem izlaska iz krize. Vrlo je moguće da će izjave o namerama da se budžetima štedljivo raspolaže uskoro biti zaboravljene. Bez uslova i sankcija nema ničega. Potrebna je i reforma osnovnih ugovora za zemlje evro-zone.“

Švebiše cajtung (Lojtkirh): „Samit u Briselu završen je uspehom za Angelu Merkel. Zajedno sa svojim kolegama, ona je u poslednjem minutu sprečila bankrot Grčke i kolaps evro-zone. Najvažnije je da i banke učestvuju u spasavanju evra, jer treba da otpišu polovinu grčkog duga. Grčka je tako dobila bar tračak šanse da jednog dana ponovo postane država koja funkcioniše. Bilo je još važnih odluka. Tako će evropski nadzornici odmah početi da kontrolišu grčku vladu, a i Italija će morati crno na belo da pokaže kako namerava da sprovede mere štednje. To više nije rafinirana diplomatija, već diktat. Počinju da se ocrtavaju konture moćne evropske privredne vlade.“

Lauzicer rundšau (Kotbus): „Dovoljno začuđuje i to što je do ovog paketa za spas evra uopšte i došlo. To što on može da se proglasi uspehom, pokazuju reakcije na berzama. Kursevi akcija i naše valute počeli su da rastu. Moglo bi se pomisliti da je bar za sada sve u redu. Ali, laki rast cene zlata šalje nam drukčiju poruku. Mnogi ulagači su i dalje nesigurni. Zbog delom protivrečnih signala koji dolaze iz dve najjače zapadne privrede, to ni ne čudi. Između SAD i Evrope, a i unutar evro-zone, različito se gleda na pitanje kako reagovati na ogromna brda dugova. Amerikanci štampaju dolare, i pošto je dolar i dalje svetska valuta, čine to uz mali rizik. Mnogi Evropljani bi ih rado sledili, štampali evre i podneli relativno malu inflaciju. Ali, nemačka iskustva jasno govore protiv takve politike…“

Miteldojče cajtung (Hale): „Završni dokument Evropske unije je još pun mesta koja treba popuniti i detalja koje treba doterati. To samo po sebi nije zamerka, ali možda će to postati ukoliko ministri finansija, Komisija i Evropski parlament ne požure da perspektive pretoče u obavezujuće zakone. Tek tada će moći da se pokaže šta je rezultat otpisa dela duga, da li banke postupaju u skladu sa zaključcima samita i da li će čitava akcija dovesti do zaustavljanja spirale dugova. Ništa od toga nije sigurno. Dok se ne ispostavi nešto konkretno, bolje je biti oprezan sa epitetom ’istorijski’ kada se priča o ovom samitu.“

Kiler nahrihten (Kil): „Obično se o političarima loše govori. Priča se da su lažljivi i neodgovorni, da se razbacuju novcem svojih birača i da samo traže sebi privilegije. Ove nedelje smo mogli da vidimo suprotnu sliku: poslanike i šefove vlada koji idu do granica svojih fizičkih moći, da bi izvojevali rešenja koja su za dobrobit građana. Ovo su bili zvezdani trenuci nemačkog parlamentarizma.“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Evropa mora da preboli mane evra stečene na porođaju te valute. Zajednička valuta mora se jačati zajedničkom privrednom i finansijskom politikom – čak i ako to znači odricanje od nacionalnog suvereniteta. Samo tako, monetarna unija može postati i unija stabilnosti. Tek tada će Evropa imati šansu da još jača izađe iz svoje do sada najteže egzistencijalne krize. To je cilj koji je navela kancelarka. Da bi taj cilj bio postignut, Angela Merkel će u Briselu morati da bude - gvozdena kancelarka.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković