Bauhaus u Tel Avivu

Mnoge građevine u Tel Avivu su podignute u stilu bauhausa, a pre nekoliko godina je UNESCO neke od njih proglasio Svetskom baštinom. A kako je uopšte arhitektura nemačke dospela u Izrael?

Tel Aviv sekularan grad

Šlomit Gros voli svoj grad. Ona je jedan od osnivača centra "Bauhaus" i često prati turističke grupe koje putuju kroz Izrael. Te grupe najradije odlaze u Jerusalim ili Haifu. To što u Tel Avivu postoji jedna od najvećih svetskih arhitektonskih grupa izgrađena u stilu bauhausa - ne zanima nikoga, i to joj smeta. "S jedne strane smatram zanimljivim to što je arhitektura jedne druge zemlje izvezena u Izrael. A ona se tu dobro i uklapa: Tel Aviv je moderan i sasvim sekularan grad u poređenju sa drugim izraelskim gradovima".

Pločice iz Nemačke

Upravo to su osnivači Tel Aviva pre 100 godina i želeli: jedan moderan jevrejski grad. Sve više ljudi je tamo odlazilo, pogotovo posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. I danas je grad pun fasada od tamno smeđih sjajnih keramičkih pločica - iz Nemačke. "Jevreji tada nisu smeli da iznose novac iz Nemačke - nacisti su to zabranili. Ali, smeli su da za taj novac kupuju. A pošto su znali da će ovde graditi, kupovali su keramičke pločice i donosili ih ovamo".

Pločice, vrata, prozorski okviri - Jevreji su iz Nemačke donosili sve moguće građevinske proizvode, a uvezli su i bauhaus kao stil, jer među imigrantima je bilo mnogo umetnika i arhitekata, poput Arijeha Šarona, Riharda Kaufmana ili Eriha Mendelsona.

Nemački arhitekta Martin Sinken objašnjava osnovnu ideju bauhausa: jasne geometrijske forme, odsustvo kitnjastih ukrasa i svrsishodnost gradnje: "To je poteklo iz vremena koje nije mnogo daleko od art-deko-stila, koji je poznat po zaobljenim formama i ornamentima; odjednom se pojavila nova škola i rekla: to nam nije potrebno; potrebne su nam funkcionalne kuće, funkcionalno osvetljenje, želimo da raskrstimo sa simbolima za reprezentaciju. Pročistićemo jezik forme - sve su to načela koja deluju i danas"

Zub vremena

Doduše, danas nije ostalo mnogo od sjaja ideje bauhausa. Fasade uništavaju vrućina i izduvni gasovi, klima-uređaji kvare izgled zgrada, doziđuju se balkoni. Grad se dugo nije interesovao za arhitektonsko nasleđe. To se promenilo kada je UNESKO 2003. godine 4000 zgrada u Tel Avivu proglasio za svetsko kulturno nasleđe. No, novca za renoviranje - nema. Renoviranje jedne prosečne zgrade košta oko 250.000 dolara. Mnogi napuštaju Tel Aviv a mnogi tvrde da će to uskoro biti još samo grad bogatih.