Bavarska policija popravlja imidž

List Zidojče cajtung o tome piše: „Možda je potrebno znati priču o pešaku koji se sapleo – da bi se bolje razumeo odnos građana i policije. Dakle, pešak je hodao trotoarom i sapleo se o kamenu ploču koja je malo štrčala iz podloge. Odmah je pomislio: idioti iz gradske uprave', zar ne mogu ni pločnik da održavaju kako treba? Ali, prolaznici koji su videli kako se sapleo, pomislili su: kakva budala – mogao bi bar da pazi gde staje.

Ova priča je u psihologiji omiljen primer u pojašnjavanju razlike između sopstvenog i tuđeg opažanja. Njime se služe i u centru za obuku policajaca u Dahauu, da bi što objektivnije odgovorili na pitanje: da li polaznik smatra da je za vreme saobraćajne kontrole suvereno i učtivo postupao sa iznerviranim vozačem? Da li se njegova procena poklapa sa procenom drugih polaznika, koji u ovoj situaciji predstavljaju prolaznike?

„No, priča o pešaku bi mogla da se razvije i dalje i shvati kao sinonim za sveukupan odnos građan i policije”, piše Zidojče cajtung, konstatujući da se dve strane u tom odnosu „sve više udaljavaju jedna od druge. Ministar unutrašnjih poslova (Bavarske) Joahim herman nedavno je predstavio statistiku prema kojoj je nasilje prema policajcima u primetnom porastu. Policajci to vide ovako: oni bi želeli da budu ‚prijatelji i pomagači' zbog čega su i odabrali svoj poziv. Ali, dok su u patroli, često ih ‚titulišu' kao ‚kerove' i čak i fizički napadaju.“

S druge strane, kada građani vide kako izgleda „odgovor“ na takve napade, automatski zauzimaju gard i postavljaju pitanje: moraju li policajci da se ponašaju tako grubo? Zato je policija rešila da pozove građane u goste – u centre za obuku – kao što je to učinjeno u Dahauu. „Želimo da pokažemo građanima šta radimo, zašto i kako to radimo“, reči su kojima se gostima obratio jedan policijski portparol. Upravo zbog toga, posetiocima se pokazuje baš „teorijska metodska jedinica“ zvana „kada treba primeniti sredstva prinude, odnosno silu? Kako se komunicira u konfliktnim situacijama?“

„Naša obuka počiva na tri stuba: pravu, praksi i obrazovanju ličnosti“, kaže instruktor Bernd Majndl – a to počinje još pri selekciji kandidata. Na prijemnom ispitu, kandidati moraju da se dokažu „ne samo sportski, već i psihološki. Od 6000 prijavljenih, prima se samo 1000 najboljih. Posle dve i po godine, polaznici, koji su na kurs pošli sa 20 godina, moraju biti spremni za rad u patrolama.“ A tu je veoma važno umeće smanjivanja tenzija, odnosno, ispravno ponašanje kada se radi o napadima na osobe.

Svega ima na toj obuci, pa i klasičnog sedenja na stolicama poređanim ukrug. „U diskusiji polaznici sami dolaze do zaključka: sredstva prinude su dozvoljena kada druga sredstva ne mogu da dovedu do uspešnog smirivanja situacije, i samo onda kada mogu da se izvedu koliko god je moguće blaže i za koliko god je moguće kratko vreme.“ No, jedno je sigurno: „Kada bi postojale smernice za svaku situaciju, bilo bi mnogo lakše svrstati pojedine situacije u uspešno ili neuspešno razrešene.“

Sličnom temom se bavi i portal Oberpfalc nec koji konstatuje: “Nema profesije čiji je ugled u Bavarskoj poslednjih godina toliko poljuljan kao što je to policijski posao. Bilo da se radi o slučaju regensburškog studenta koga su u preteranoj reakciji ubili policajci, o slučaju Molat, ili o tome kako su jednog poludelog penzionera koji je nosio kuhinjski nož ubila trojica policajaca i to sa šest metaka… ministar unutrašnjih poslova se požalio da stav građana prema policiji postaje sve više neprijateljski – pri čemu policajci u slučajevima primene prekomerne sile uglavno ostaju nekažnjeni.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković