Bebi preti proterivanje

„Vlasti kažu da je u pitanju čista formalnost. O Karamu su, dakle, odlučili. 27. februara, Savezni ured za migracije i izbeglice obustavio je postupak na osnovu molbe da ova beba dobije azil. To znači: dečak od osam meseci, rođen u bavarskom Nojburgu na Dunavu, od majke Srpkinje i oca Iračanina, nije odbijen kao azilant – ali nije ni priznat kao takav. […] Vlast je Karamovim roditeljima Hadžiju R. i Majdi M. odmah poslala rešenje u kome piše da Karam mora da napusti Nemačku u roku od nedelju dana, te da će, ukoliko do toga ne dođe, „on biti prinudno vraćen u Srbiju“. Ili u neku drugu zemlju u koju sme da uđe ili je „obavezna da ga primi“. Uz rešenje je stigla i tabela sa navedenim troškovima putovanja i podacima o delu troškova koje preuzima država. Roditelji imaju mogućnost da odluče hoće li bebu otpremiti autobusom, tramvajem ili avionom. U zemlju u kojoj ona nema ni porodicu ni prijatelje. U kojoj bebu niko ni ne poznaje.“

„Majda ima 23 godine, sa uredima za strance u Nemačkoj ima loša iskustva. Kada je imala 13 godina, došla je sa majkom u Bavarsku – pobegle su od rata. Majda je tu pošla u školu, brzo progovorila nemački i našla posao. Dobila je privremeno pravo na ostanak. U domu za azilante u Nojburgu upoznala je Hadžija, Iračanina čije je pravo boravka isticalo za pola godine. Venčali su se i dobili troje dece – Karam je najmlađe. I pored toga, ovoj porodici nije dozvoljeno da bude na okupu. Hadži je morao da ostane u Nojburgu, Majda je sa decom smeštena u Minhen. Pošto Hadži preko dana nije mogao da čuva decu, mlada majka više nije mogla da radi. Ali, Ured za strance joj je poručio da će bolje izglede za ostanak imati ukoliko nađe neko radno mesto. Ured je zatražio od Majde da podnese zahtev za azil – za Karama. Ona to nije želela. ’Moja deca nisu azilanti, ona su Nemci. Živimo ovde, ovde su rođena, ja sam ovde radila i plaćala porez i to ću i dalje činiti.“

„Kvaka je u sledećem: ako roditelji ne podnesu zahtev za azil za svoje novorođenče, postavlja ga – ured za strance, što znači da sledi provera da li je beba politički progonjena. Tako je bilo i sa Karamom. Zahtev, po prirodi stvari, nije obrazložen – što znači da bi ionako bio odbijen. To je Majda saznala pa je uspela da povuče zahtev pre nego što je došlo do njegovog rešavanja. Jer, roditelji su strahovali da bi, u slučaju odbijanja zahteva, Karam definitivno izgubio šanse da jednog dana dobije nemač.ko državljanstvo. Savezni ured za migracije i izbeglice je povodom Karamovog slučaja saopštio da se beba nikada ne proteruje bez oca ili majke, te da je rešenje koje su roditelji dobili samo pretnja prinudnim vraćanjem, na šta su vlasti, kažu obavezne. Bavarski Savet za izbeglice, međutim, smatra da je u pitanju sistematsko šikaniranje“, da roditelji ne znaju da proterivanja neće biti i da ima mnogo sličnih slučajeva.

SAD žele uvid u policijske datoteke Švajcarske

Evo i malog „izleta“ do Švajcarske. Noje cirher cajtung onlajn je danas objavio intervju sa Rajnerom Švajcerom, profesorom državnog prava. Povod je sledeći: „SAD žele uvid u policijske datoteke Švajcarske. Ukoliko ga ne dobiju, prete da će pooštriti proceduru za izdavanje američkih viza Švajcarcima. Profesor Švajcer strahuje da bi jedan državni ugovor mogao da dovede do povrede ljudskih prava.

U intervjuu čiji naslov je istovremeno citat profesorovih reči: „SAD primenjuju dvostruke aršine“, Rajner Švajcer podseća na Ugovor o naseljavanju između Švajcarske i SAD iz 1850. godine, čiji je cilj bio stalno razvijanje prijateljstva dve države. Kaže da je taj ugovor sada zaboravljen. Kada je reč o traženju podataka, on kaže da je „Švajcarska međunarodnim pravom vezana za Evropsku konvenciju o zaštiti podataka. Osim toga, Švajcarska mora da poštuje i pravne odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima ukoliko se podaci o ličnosti šalju zemlji koja nije članica te Konvencije. „SAD primenjuje dvostruke aršine. Ta država pazi na zaštitu privatnosti svojih građana. Kada je reč o osobama iz trećih država, važnije joj je, međutim, da sprovede svoje krivično pravo.“

Profesor Švajcer kaže da „detalji o korišćenju podataka i pravu na raspolaganje tim podacima moraju biti precizno definisani. Drugi važan aspekt jeste da Švajcarska poštuje važeće Šengensko pravo. A po tom pravu, podaci o ličnosti smeju biti stavljeni na raspolaganje trećoj državi samo ako su to odobrile države-članice Šengenskog sporazuma koje su učestvovale u obradi tih podataka. Zbog intenzivne saradnje policija i pravosuđa u šengenskom prostoru, takav dogovor sa SAD smeju da sklope zapravo samo sve šengenske države zajedno.“ Šengenske države ne pregovaraju zajednički sa SAD „zato što SAD ciljano vrše pritisak na pojedine zemlje. A problem je u tome što se policijski podaci danas više ne tiču samo jedne države. Kriminal emigrira preko državnih granica. Za Švajcarsku bi bilo riskantno da krši šengensko pravo. Ona mora da pokaže da je pouzdana šengenska država…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković