Bekstvo od Kamore

Roberto Saviano postao je talac svoje knjige, koja je zabeležila veliki uspeh u svijetu. On bi rado da vrati svoj stari život u mestašcu Kasal di Principe kod Napulja. Da se zaljubi, ode na pivo, izađe... Konačno njemu je tek 28 godina. Poslednje dve godine živi sa dva karabinjera, koji ga prate u stopu, 24 časa na dan. Sprijateljio se s njima, ali sada mu je dosta. Stalno se pita, zašto je to uradio.

Pre nekoliko dana objavljeno je da je jedan član Kamore, koji sarađuje sa policijom u zatvoru, izjavio da postoje konkretni planovi za ubistvo Saviana. Zato je odlučio da napusti Italiju.

„Prvo što žrtvuješ jesu međuljudski odnosi. Italija je u tom pogledu posebna zemlja. Uspeh moje knjige za mene znači da ljudi, čitaoci nisu želeli da dobiju običan bestseler, već knjigu, koja je prilično operativna, koja im može poslužiti kao instrument.“

Uspeh koji ga može koštati života

Saviano nije jedini pisac i novinar u Italiji, koji živi pod policijskom zaštitom, ali je najuspešniji. Njegova knjiga izdata je u milionskim tiražima. Tako nešto se retko događa. Po knjizi je snimljen i film, nominovan za Oskara. To je posebno naljutilo Kamoru. Povećavan je i pritisak na pravosuđe, zakonodavstvo i organe bezbednosti.

„Kriminalci pažljivo prate rad medija. Puno pažljivije, nego što to ovdašnji intelektualci primećuju. To se prilično potcenjuje. Kamora bolje poznaje mehanizme sredstava informisanja od bilo koga“, smatra Saviano.

Mladi Saviano mogao je da završi i kao advokat lokalnog šefa Kamore, ali od svog oca, lekara hitne pomoći, naučio je nešto drugo. Njegov otac suprotstavljao se nepisanom pravilu da čoveka na koga je pucala Kamora pusti da na ulici iskrvavi i umre da ne bi bila napadnuta ambulantna kola i poubijano svo medicinsko osoblje.