"Beograd i Priština da razmotre dokle mogu zajedno"

DW: Pregovori o Kosovu su obnovljeni ali mnoge zapadne diplomate smatraju da ne treba očekivati da će se tokom ovih razgovora pod vođstvom Trojke naći rešenje za status. Šta vi mislite?

«Ne smatram da, u trenutku kada se pokušava sa novim putem u pregovrima, na početku već treba speklulisati da to ničemu neće voditi. Međunarodna zajednica bi obema stranama, Beogradu i Prištini, trebalo da ukaže da očekujemo spremnost na kompromis, da očekujemo da se ispita koji bi koraci mogli zajednički da budu preduzeti i da se na taj način pokuša da bude smanjen broj otvorenih pitanja oko kojih postoji sukob. Drugo je pitanje kako ko lično procenjuje šanse na uspeh ali bih svima savetovao da te procene zadrže za sebe jer je sada obema stranama neophodno poslati signal da se potrude, da međunarodna zajednica očekuje da iskreno budu spremne na pregovore i da budu spremne da razmotre dokle bi možda mogle da idu zajedno.»

DW: Tokom prvih pregovora pod vođstvom Martija Ahtisarija Evropska unija je vršila pritisak na Beograd da prihvati nezavisnost Kosova. Da li je tačan utisak da se sada vrši pritisak na Prištinu, koja pristaje samo na nezavisnost, da promeni svoj stav?

«Očekujem da svaka strana najpre kaže šta joj je materijalno, a ne u smsilu statusa, posebno važno. Priština želi da se Kosovo privredno razvija, da određene odluke bitne za dalji razvoj zemlje budu donošene u Prištini, da imaju poristup međuanrodnim kreidtima preko interbnacionalnih finansijskih institucija. Priština, naravno, s pravom, s obzirom na prošlost, gaji odbojnost prema svakom mešanju Beograda. A Beograd bi morao da kaže šta tačno želi na Kosovu gde već dugo ne sprovodi upravo odnosno nema vlast nad njim. Ne treba zapeti odmah sa formalnim međunarodno-pravnim pitanjima statusa. Svestan sam da su o tom pitanju obe strane nepomirljivo suprotstavljene ali bi trebalo da se usredsrede na materijalna politička pitanja koja stoje iza toga a da tek u drugom koraku razmisle koja institucionalna forma treba da bude pronađena kako bi materijalna pitanja mogla da budu rešena. Naravno, treba pregovarati o svim tačkama koje su bile i u centru pažnje razgovora sa Martijem Ahtisarijem što znači kakav je položaj srpske manjine na Kosovu i kakve garancije su neophodne za mirvni suživot.»

DW: Za obe strane je, međutim, upravo status najbitnije pitanje a to što sada govorite zvuči kao da Kosovu želite da poručite da bi odluka o statusu mogla da bude još jednom odložena?

«Ne sme sva politička energija da bude fiksirana samo na pitanje statusa. Čak i ako bi pitanje statusa bilo odlučeno onako kako Priština želi, problemi kakvi su razvoj zemlje ili borba protiv nezaposlenosti neće biti rešeni. Ima mnogo materijalnih pitanja koja se, apsolutno nezavisno od toga kako će pitanje statusa biti rešeno, postavljaju sama po sebi i za koje je neophodna saradnja. I nezavisnom Kosovu bi za ekonomski razvoj bile neophodne veze sa Srbijom i sa Beogradom. Političarima obeju strana mora se reći da, u interesu ljudi, moraju snažnije da se orijentišu prema onome što je potrebno sadašnjoj generaciji i njihovoj deci a da ne misle samo u kategorijama statusa i prestiža. Jasno mi je da će na kraju morati da se razgovara i o statusu ali, ako želimo istinske pregovore, što sada jeste zadatak međunarodne zajednice, mora se misliti na dobrobit ljudi i na pitanje kako podsticati razvoj tako da ljudi bolje žive.»

DW: Šta će učiniti Evropska unija ako Kosovo krajem godine proglasi nezavisnost, kao što je Priština najavila kao mogućnost, i dobije podršku Amerike, što je Vašington nagovestio?

«Nezavisno od toga kako će status biti rešen, Evropska unija će biti angažovana i na daljoj podršci kosovskoj administraciji, posebno u oblastima unutrašnjih poslova i pravde, a biće snažno angažovana na ekonomskom razvoju. Smatram da stoga Evropska unija ima pravo da od političara i u Prištini i u Beogradu očekuje da izađu jedni drugima u susret i da prevaziđu stavove koji vode samo međusobnom suprotstavljanju i udaljavanju; jer i Beogradu je Evropska unija potrebna pošto je članstvo u Evropskoj uniji, u kasnijem stadijumu, jedina razumna perspektiva za budućnost Srbije.»

DW: Ali u Srbiji su sve glasniji političari, čak i iz redova vladajće Demokratske stranke Srbije, koji se protive ulasku zemlje u NATO pa i u Evropsku uniju ukoliko Unija bude priznala nezavisnost Kosova. Kako ćete uticati na Beograd?

«Srpski političari i srpsko stanovništvo sami moraju da odluče kojim putem žele da idu. Evropska unija je ponudila Srbiji da joj pomogne na putu u Evropu, da je na tom putu prati, pored ostalog i uz odgovarajuću pomoć. Ako se stvari razložnoj sagledaju, to je perspektiva za Srbiju koja bi najtrajnije pozitivno promenila život njenih ljudi. Ako političari, iz bilo kog razloga, ne žele da idu tim putem, moraju stanovništvu Srbije da objasne zašto bi ono moralo, dugoročno gledano, da žive lošije izvan Evropske unije.»