Berlin na mala vrata ulazi u rat u Libiji

Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri) piše da humanitarna akcija lako preraste u vojnu: „Berlin želi da pokaže Parizu i Londonu da je sposoban za dela. Moguće učešće Bundesvera u kriznim trupama Evropske unije prodaje se kao humanitarna misija u libijskom građanskom ratu. Na terenu se humanitarna misija lako može pretvoriti u vojnu akciju, kao u Avganistanu.

Verovatnoća za tako nešto raste, posebno pošto napadi iz vazduha nedeljama ne donose željeni ishod. Ne radi se tamo samo o zaštiti civilnog stanovništva od Gadafijevih trupa, koju su odobrile Ujedinjene nacije, nego o direktnoj podršci pobunjenicima koja treba da dovede do konačne smene vlasti u Libiji. Na kraju krajeva, Merkelova je uporno tražila Gadafijevo povlačenje i Nemačka i dalje ostaje na tom kursu. Sve ostalo bila bi patetična polurešenja.“

Ostze cajtung (Roštok) upozorava na nejasno stanje na libijskom kopnu: „Ne zna se šta je teže sagledati: stanje u Libiji ili držanje nemačke vlade po tom pitanju. Najpre se Nemačka uzdržala u glasanju u Savetu bezbednosti, a onda je njegovu odluku proglasila ispravnom. Onda je preuzela više obaveza u Avganistanu kako bi rasteretila saveznike za borbena dejstva u Libiji. Sada je najavljeno moguće direktno učešće nemačkih vojnika na libijskom kopnu. Naravno, u humanitarne svrhe – iako je kontraadmiral NATO Rasel Harding dešavanja na libijskom kopnu nazvao ‘stihijskim’ i ’teško preglednim’. Harding je dodao da će se i libijski pobunjenici naći na meti međunarodnih snaga ukoliko budu ugrožavali civilno stanovništvo.

U takvim uslovima, vrlo bi naivno bilo pomisliti da će nemačka mirovna misija ostati izvan borbenih dejstava. Nemačka vlada očigledno želi da izađe iz izolacije, a da zapravo ne promeni svoju poziciju – poziciju koju ni sama ne zna. Najave o učešću u Libiji baš i nisu diplomatsko remekdelo. A ovakvu diplomatiju će ponovo morati da plate – vojnici.“

Fraje prese iz Kemnica se bavi nemačkim „principima“: „Ako Bundesver sada ipak bude upotrebljen, postaviće se pitanje zašto Nemačka nije odmah digla svoju ruku u Savetu bezbednosti!? Da jeste, ne bi bilo diplomatske štete. Da li je Vlada ušla u spor sa dugogodišnjim međunarodnim saveznicima samo da bi domaćim biračima pokazala pacifističku dušu? To se može pretpostaviti, posebno kada se vidi vijugavi kurs na polju atomske energije.“

Slično gledište ima i komentator Manhajmer morgena (Manhajm): Paradoksalnije nije moglo biti. Savezna vlada je priznala da je uzdržanost u Savetu bezbednosti bila greška. Naime, bilo je previše rizično ući u još jedan rat pred izbore u dve nemačke pokrajine. Da bi sada kompenzovao svoju grešku, zvanični Berlin je spreman da na mala vrata pošalje vojnike u Sredozemno more. Vlada kancelarke Merkel ponovo manevriše u ofsajdu.“

I u Lauzicer rundšau (Kotbus) misle da je vlada taktizirala pred pokrajinske izbore, ali angažovanje u Libiji vide kao neophodno: „Nemačka ne sme da se uzdrži od humanitarne pomoći. Treba spašavati ljude od velikih nevolja i straha praktično ispred naših vrata. S obzirom da se ne radi o zemljotresu nego o ratu, jasno je da će vojnici morati da obezbeđuju humanitarne brodove i konvoje. Stranka Levice i drugi koji ovo nazivaju ‘ratnim dejstvima ’ misle samo na propagandu umesto na humanitarno delanje.

(---) Ako Savezna vlada želi da popravi svoju skandaloznu strategiju prema Severnoj Africi, moraće da uradi mnogo više od slanja nekoliko humanitarnih brodova i nekoliko vojnika. Nemačka mora da se zauzme za severnoafričku demokratiju i perspektivu celim svojim autoritetom koji – bar što se tiče ekonomije i finansija – još uvek ima u Evropi i svetu. Obnova, privredna pomoć, investicije, obrazovanje, saradnja. Ništa ne sme da spreči Angelu Merkel i Gida Vestervelea da sprovode takvu politiku u Sredozemlju. U tome ne smeju da ih spreče ni predstojeći izbori u Bremenu.“

Priredio: Nemanja Rujević

Odg. urednik: Jakov Leon