Berlin odlučio: Atini sleduju 22,4 milijarde

U Bundestagu je velikom većinom doneta odluka o finansijskoj pomoći Nemačke Grčkoj. Nemačka je spremna da Grčkoj obezbedi kredite ukupne vrednosti od 22,4 milijarde evra u naredne tri godine. Novac će ići preko državne banke KfV.

Od 601. poslanika, koliko ih je bilo prisutno u Bundestagu, za ovaj finansijski paket glasalo je njih 390. Taj broj uglavnom odgovara broju glasova demohrišćana i liberala koji čine vladajuću koaliciju. 72 poslanika je glasalo protiv paketa - Levičarska stranka je i pre sednice najavila da će ga odbaciti – a 139 poslanika je bilo uzdržano – što odgovara najavama i ponašanju Socijaldemokratske stranke.

Glasanju je prethodila žučna debata u kojoj je savezni ministar finansija Volfgang Šojble izričito zahtevao od Bundestaga da, kako je rekao „odbrani stabilnost evra i evropske monetarne unije“. „Ovo je teška odluka za koju nema alternative“, rekao je Šojble, i dodao: „Svaka druga mogućnost bi bila mnogo skuplja, mnogo opasnija, i značila bi mnogo veći rizik“. „Nervoza van Evrope je neuobičajeno velika“, istakao je Šojble.

S druge strane, šef Socijaldemokratske stranke, Zigmar Gabrijel, branio je uzdržani stav svoje stranke. On je rekao da SPD ne želi da odobri davanje kredita bez pooštravanja kontrole na finansijskom tržištu. Jer, socijaldemokrate se načelno slažu sa idejom o kreditnom paketu za Grčku, ali traže i uvođenje konkretnih mera protiv finansijskih špekulacija.

Zeleni su glasali za paket, što je šefica njihovog poslaničkog kluba, Renate Kinast, obrazložila rečima: „Mi danas glasamo za Evropu“.

Iako se zakon o kreditu Grčkoj u Bundestagu našao po hitnom postupku, dve odredbe istog izazvale su čuđenje poslanika i podstakle raspravu.

u nastavku: uvlači li Grčka i ostale u krizu?

Prvo, zemlje evrozone dogovorile su se da se kamate od kredita za pomoć „prelome“ sa eventualnim gubicima na kamatama drugih zemalja. To može da se desi, na primer, ako Portugalija uzme kredit kako bi dala kredit Grčkoj.

Kamate na taj kredit, zbog lošeg rejtinga Portugalije na finansijskim tržištima, mogle bi biti veće od 5,1 odsto, koliku kamatu plaća Grčka na kredite koje dobija na ime pomoći od članica evrozone. Razliku između 5,1 odsto i eventualne više kamate koju plaća Portugalija nadoknadila bi onda, na primer, Nemačka koja kredite dobija uz kamatu od tri procenta. Na tu klauzulu mogle bi da se pozovu i Španija, Italija i Irska, u zavisnosti od toga kolike će kamate za pozajmice te zemlje plaćati tokom sledeće tri godine.

"Jači" će morati da pripomognu

Drugo, ako neka članica ne bude mogla da kreditira Grčku taj novac ne moraju da nadoknade druge članice evrozone. Međutim, moguće je da će jače članice morati da pomognu da se premosti taj period. Komplikovani mehanizam obračuna garantuje da posle tri godine nijedna zemlja ne plati više nego što je prvobitno predviđeno, a da ukupna pomoć Grčkoj ipak bude 80 milijardi evra.

Predsednik nemačke Savezne banke Aksel Veber u tome vidi opasnost da je, usvojivši te klauzule, 16 članica evrozone na putu da zajednički uzmu kredit, to jest izdaju obveznice evrozone. Tim obveznicima rizik svih evrozemalja bio bi u istom „loncu“ i postao bi zajednički. A to bi onda dovelo do toga da Nemačka za kredite plaća znatno više kamate od tri procenta, koliko sada plaća.

Plaćaju se najpre samo kamate

Predsednik Savezne banke Veber izjavio je na sednici Odbora da iz tog razloga ne prihvata zajedničke obveznice evrozone, kao što se protivi i stvaranju Monetarnog fonda evrozone.

Glavnicu kredita koje dobija od partnera u evrozoni i MMF Grčka ne mora da vraća tokom sledeće tri godine, nego plaća samo kamate na te pozajmice. Nejasno je kako će biti regulisana otplata glavnice posle 2012. godine. Do tada ukupni dug zemlje dostići će 150 procenata njenog društvenog proizvoda. Inače, 30 milijardi od MMF Grčka će dobiti pod znatno povoljnijim uslovima ako bude ispunila stroge zahteve koje je postavio Fond.

Špekulanti su krenuli u napad?

Šef nemačke Službe za nadzor finansija - BaFin, Johen Sanio upozorio je u Odboru Bundestaga za finansije da bi i neke druge države mogle biti na nišanu špekulanata na finansijskim tržištima. „Špekulanti su krenuli u napad na evrozonu i nisu u pitanju samo ekonomske procene“, rekao je Sanio.

Rejting agencija Mudi objavila je analizu prema kojoj bi banke u Portugaliji, Španiji, Italiji, Velikoj Britaniji i Irskoj uskoro mogle da zapadnu u teškoće. Banke u Portugaliji, Grčkoj i, delimično, Italiji imaju velike količine državnih obveznica koje ubrzano gube vrednost. Banke u Španiji, Irskoj i Velikoj Britaniji davale su mnogobrojne kredite na domaćem tržištu koji se sada ocenjuju kao riskantni. Sve to moglo bi da ugrozi poverenje u te banke, a time i u njihove matične zemlje.

Predsednici i premijeri 16 članica evrozone na sastanku u petak, 7. maja, razgovaraće o kreditima Grčkoj, eventualnim novim rizicima, rejting agencijama i pravilima za finansijska tržišta. Slovački premijer Robert Fiko najavio je da za sada neće podržati pomoć Grčkoj i zatražio dodatne pregovore. Slovačka bi trebalo da Atini odobri kredit od 800 miliona evra i Fiko čeka na ishod parlamentarnih izbora 12. juna.

Autori: B. Rigert, S. Bojić, N. Briski

Odg. urednik: N. Jakovljević