Berlin stvara modu

U malom ateljeu Karlote Vilde, u jednom dvorištu u centru Berlina, gomilaju se crteži, a vešalice za odeću zakrčuju put. Na njima vise skupoceni kaputi od kašmira, kožne suknje kombinovane sa nežnom, sirovom svilom. Linije su pravilne – iskonska elegancija bez suvišnosti. Komad odeće košta od 200 do 1.000 evra.

Povoljna najamnina, dobra podrška

Ta 29-godišnjakinja svoju novu kolekciju predstavlja na ovogodišnjoj Nedelji mode u Berlinu (14. do 17. januara 2014.). „Kada se kreira visoka moda i kada neko, kao ja, koristi skupe materijale, troškovi su ogromni“, objašnjava Karlott Vilde. „Osim toga, kako bi vas ljudi zapamtili, morate da organizujete super nastup, zakusku, šou… A to, naravno, mnogo i košta.“

Nakon studija modnog dizajna u Minhenu, Karlota Vilde je 2010. osnovala sopstvenu firmu i preselila u Berlin. Glavni grad Nemačke nije izabrala slučajno: „Najamnine su povoljne, ovde mogu sebi da priuštim studio. Na nekom drugom mestu to ne bi bilo moguće. Osim toga, ovde postoji kreativna mreža modnih fotografa, stilista, stručnjaka za odnose sa javnošću. To je dobra podrška.“

Kreativnost nije dovoljna

Karlota je 2011. dobila nagradu „Premium Young Designers Award“ čiji dobitnici automatski dobijaju štand na Nedelji mode. Besplatno. Da nije tako, Karlota na Nedelji mode u Berlinu ne bi mogla da nastupi. Uprkos dobrim kritikama i vernim kupcima, mlada dizajnerka od mode još uvek ne može da živi, pa joj pomažu roditelji.

Konkurencija je velika. U Berlinu radi oko 800 mladih dizajnera. Sama kreativnost nije dovoljna. Mnoge marke koje su bile veoma hvaljene, recimo „Sissi Wasabi“ ili „Macqua“, morale su da prijave stečaj. „Dizajneri često snose ceo finansijski rizik za svoje kolekcije“, kaže Tanja Milhans. Ona je u Berlinskom senatu zadužena za modnu industriju. Njen je cilj: trajno vezivanje mladih dizajnera za nemački glavni grad.

Naime, međunarodne modne marke kao što su „Lala Berlin“ i „Kaviar Gauche“ najbolja su reklama za Berlin. Imidž kreativnog evropskog centra je ekonomski vrlo atraktivan. A tokom Nedelje mode gastronomi, taksisti i hotelijeri raduju se najisplativijem periodu u godini. U Berlinu se od mode godišnje zaradi skoro 2,5 milijarde evra.

Iz dnevne sobe u luksuzni butik

Grad Berlin ima sopstvenu nagradu za mlade dizajnere: „Start your fashion business“. Nagrađeni dobija 25.000 evra i stručnu podršku u marketingu i vođenju poslovnih knjiga.

Među prvim dobitnicima su dizajnerke marke „Augustin Teboul“ (naslovna fotografija: nova kolekcija). Aneli Augustin je, nakon nekoliko godina kod „Adidasa“ i „Gaultiera“, odlučila da otvori sosvtenu firmu zajedno s Francuskinjom Odeli Tebul. Na početku su svoje tipične crne haljine šivale kod kuće u dnevnom boravku. Danas se njihove kreacije prodaju u luksuznim buticima od Los Anđelesa do Hong Konga. Među njihovim kupcima su Rijana i Kejti Peri.

Ekserimentalna umesto etablirana

No, za prodaju, Berlin nije od odlučujućeg značenja. On je pre svega poznat po „uličnoj modi“. Međunarodni modni trgovci cene Berlin kao „kreativnu igraonicu“. „Ovde gledaju, ali naručuju u Parizu, i to pre svega skupu modu, onakvu kakvu i mi radimo“, kaže Aneli Augustin. Berlinska Nedelja mode u inostranstvu je na glasu kao „eksperimentalna, ali ne i etablirana“. Mnogih modnih velikana, poput Gučija ili Armanija, u Berlinu nema. Ali šansa za glavni grad Nemačke mogla bi da bude ekološka moda. To je grana modne industrije koja beleži najveći rast.

U kreacijama Bobija Koladea veliku ulogu igra održivost. On je nemačko-nigerijskog porekla, odrastao je u Ugandi, a studirao modni dizajn u Berlinu. Već sa svojom diplomskom kolekcijom je 2013. osvojio nagradu Nedelje mode. Taj vegetarijanac za svoje modele ne koristi kožu i krzno, već materijale poput viskoze ili kore afričke smokve.

Etički korektno i moderno

„Ja sam protiv te brze kupovine, brzog odevanja i brzog bacanja u đubre“, kaže taj 26-godišnjak. Bobi Kolade ističe da naša konzumentska pohlepa omogućava eksploataciju stanovnika Trećeg svijeta. Zato je, zajedno sa još jednim umetnikom, kreirao pulover na kojem su odštampane fotografije srušene fabrike tekstila u Bangladešu u kojoj je 2013. poginulo više od 1.000 ljudi. Za tu akciju dobio je pohvale modnih blogera širom sveta.

„Ako je sve etički i ljudski, onda je to dobro i za proizvod. Inače je to odevni predmet nad kojim se nadvija senka“, smatra mladi dizajner. Zato će Bobi Kolade svoju narednu kolekciju proizvesti u Nemačkoj. On se ne boji finansijskog rizika. Vizija je, kaže, ponekad uverljivija od svake etikete sa cenom.

Autori: Ajgul Čižmečioglu / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković