Berlin u službi nuklearnog lobija?

Mnoga pitanja su nerešena, ali atomski lobi je zadovoljan. Četiri velika nuklearna koncerna će zarađivati milijarde do sredine ovog stoleća. No, oni koji su smislili ovaj koncept nisu mnogo razmišljali o tome gde će biti odlagan nuklearni otpad, pa to pitanje utoliko glasnije postavljaju opozicija i protivnici atomske energije.

Najveći magacin nuklearnog otpada u Nemačkoj nalazi se u Gorlebenu na severu zemlje, ali to je samo međustanica na putu ka daljoj preradi otpada. Nemački ministar za zaštitu životne sredine, Norbert Retgen, rekao je da će biti ispitano da li će Gorleben moći da se pretvori u „poslednju stanicu“ za nuklearni otpad. Pored Gorlebena, postoje i slične podzemne hale u Ahausu i Lubminu, ali one ne dolaze u obzir kao konačna rešenja.

Osim toga, vlada je donoseći odluku o produženju rada nuklearki zaobišla Bundesrat, veće pokrajina, u kome nema većinu. Zbog toga je sasvim sigurno da će nemački Ustavni sud tim povodom dobiti na razmatranje više tužbi.

Specijalni porez

Nemački nuklearni koncerni će prema najnovijem dogovoru morati da plaćaju određenu sumu po megavat-satu proizvedene energije. Taj novac će biti upotrebljen za unapređenje korišćenja obnovljivih energija. To je podstaklo kancelarku Angelu Merkel da pohvali nemački koncept. Ona smatra da je snabdevanje energijom u Nemačkoj najefikasnije i za životnu sredinu najpodnošljivije – i u svetskim razmerama.

Uzimanje specijalnog poreza od nuklearnih koncerna je jedna od mera koje vlada navodi kao rešenje koje je dobro za životnu sredinu, a i stvara se utisak da koncerni u čitavoj stvari daju važan doprinos. Tobijas Minhmajer, stručnjak za atomsku energiju, tvrdi da je to samo varka. „Nuklearne elektrane u Nemačkoj godišnje imaju oko pet milijardi evra čiste dobiti. Tvrdnje da oni sada moraju da plate nešto što nije u njihovu korist samo su zaglupljivanje naroda“, kaže Minhajmer.

sb/idj/dpa/dw