Berlinale beži od kvaliteta ka spektaklu
22. februar 2010.
„Med“ je pobednički film i... to je to. U veoma prosečnom zvaničnom programu, ovaj turski film je spadao u 4 ili 5 boljih. I time je nastavljena tradicija Berlinala iz prethodnih godina, a to je da se nagrađuju filmovi uglavnom manje poznatih filmskih nacija, režiseri koji su nepoznati ili malo poznati u svetu filma.
Turski režiser Semih Kaplanoglu nije baš nepoznat, jedna njegov film upravo se prikazuje u nemačkom bioskopima. Ovogodišnji Zlatni Medved predstavlja snažan, umetnički turski film poslednjih godina.
Predsednik žirija ovog jubilarnog Berlinala je dobro odabrao i dobitnike drugih nagrada. Roman Polanski je zaslužio Medveda za režiju i ne bi trebalo da se shvati kao čin solidarnosti sa čovekom koji sedi u kućnom pritvoru u Švajcarskoj.
Velika nagrada žirija za rumunski film, nagrada za scenario kineskom filmu koji je otvorio Berlinale – dobre odluke koje govore u prilog stručnosti žirija. To, ranije, nije uvek bio slučaj. Ako nešto treba zameriti ovom žiriju, onda je to što je bez nagrade ostao iranski film „Vreme besa“.
Festival postao naduvan
Da li to znači da je baš sve na ovom festivalu bilo sjajno? Nikako. Časni dobitnici nagrada ne mogu da izbrišu loš nivo filmova u zvaničnoj konkurenciji. Trend prethodnih godina nastavio se i ove 2010. Srce ovog festivala – zvaničnu konkurenciju – treba pod hitno reformisati. Nedvosmisleni znak da nešto nije u redu je to da značajni režiseri i najbolji filmovi još uvek odlaze u Kan. Pedro Almodovar, Lars fon Trir, Kventin Tarantino – svi radije svoje filmove prikazu na Azurnoj obali, nego u Berlinu.
Berlinale je u međuvremenu postao neverovatno naduvani festival, sa mnogo sekcija, podrubrika i pratećih manifestacija. Sigurno bi mu dobro došlo kada bi se malo više skoncentrisao na kvalitet. Berlinale bi i dalje mogao da bude veliki festival za publiku. Organizatori festivala argumentuju da je publika prosto opsedala dvorane u kojima su prikazivani filmovi. Ali, zašto se ne bi prikazivalo manje filmova – više puta. Za to je potrebna hrabrost.
komentar: Johen Kurten
odg. urednik: Nemanja Rujević