Berluskoni "ne silazi" sa tv ekrana

Prvo zasedanje Berluskonijeve vlade bilo je u Napulju 2008. Zasedanje koje je pokazalo u kom pravcu će se ići. Novoizabrani premijer se tom prilikom pokazao kao neko ko zna kako treba rešiti probleme. Nesortirano smeće je uklonio sa ulica, a zatim ga je poslao u inostranstvo na spaljivanje. Cena pri tom, nije igrala nikakvu ulogu.

„Iz svake nužde je napravio propagandni spot“, kritički primećuje profesor sociologije na universitetu u Milanu, Roberto Biorćio.

„Njegova je taktika da se pojavi na mestu dešavanja, da okupi ministre i da istupi kao neko ko rešava problem, iako to nije slučaj. Najsvežiji takav primer je zemljotres u Lakvili od kojeg je napravio medijski spektakl u svoju korist. Sada će to iskoristiti na samitu G8. Nije važno rešavanje problema, već utisak da se političke institucije i on lično brinu o problemu.“

Građani i dalje pružaju podšku vladi Berluskonija

Italijanska vlada tetura od jednog hitnog slučaja do drugog, a da pri tom ne dotiče strukturalne probleme kao što su penzije, povećani izdaci za zdravstvo ili tržište rada. Međutim, dugoročne perspektive su manje interesantne od aktuelnih anketa građana. A one pokazuju da građani daju podšku vladi Berluskonija. Sve to i pored priča o večerima provedenim sa devojkama sumnjivog morala.

“Kada se završi njegov radni dan, može da radi šta hoće,“kaže jedan Italijan. A tog su mišljenja mnogi. Takozvana “Berluskoni - kultura” obeležava društvenu klimu Italije. To bi u prevodu značilo da je svako sebi najpreči. Egoizam kao princip.

Na taj način društvo zapada u krizu, dok stare vrednosti gube na značaju. Taj razvoj stvari ne može zaustaviti ni crkva, koja u Italiji još uvek igra značajnu ulogu.

Sveštenici apeluju

Sveštenik Don Vitorio Riđoni, koji je na čelu jedne narodne kuhilje u Milanu, dnevno podeli više od 5000 besplatnih porcija hrane. No, sve češće mu se zamera da podspešuje dolazak ubogih imigranata. On, s druge strane, od političara zahteva da preusmere ovaj način razmišljanja:

„Političari moraju ozbiljno da shvate ljudska osećanja i moraju da posreduju. Ono što trenutno dominira je strah. Strah od krize, od gubitka radnog mesta. Sve to dovodi do agresivnog ponašanja i konflikata koje politika mora ublažiti.“

Međutim, premijer Berluskoni i sam ima dovoljno konflikata. Žena ga napušta, a decu skoro da ni ne viđa. A I državno tužilaštvo bi moglo ponovo da podnese tužbu protiv njega. Zbog afere sa prostitutkama.

autor: K. Hauzen / Z. Dragićević

odg. urednik: N. Jakovljević