Berluskoni – sve za „ljubav naroda“

„Maketa milanske katedrale mogla je da ubije Silvija Berluskonija (73). No, napad je italijanske političare samo nakratko naterao na razmišljanje. A zatim su nastavljena unutrašnjepolitička ratovanja“, piše komentator Frankfurter algemajne cajtunga.

„Još nije jasno da li je duhovno poremećeni čovek (napadač – prim. pr.) želeo samo da bude u centru pažnje. Jedan Berluskonijev pratilac kaže da je video kako je, neposredno pred napad, neko tom čoveku dodao maketu katedrale. Neki veruju da je reč o planiranom napadu. Neki čak smatraju da je to sve zavera samog Berluskonija. Jer, zašto je on, nakon što su ga telohranitelji smestili u automobil, ponovo izašao da se, onako krvav, pokaže ljudima? Njegovi protivnici tvrde da on želi da izigrava mučenika kako bi zadobio ’ljubav naroda’.

Takve sumnje ne proizilaze toliko iz samih podataka o napadu, koliko iz čitavog političkog raspoloženja: mržnja i nepoverenje su se iz politike naprosto presuli na ulice. Počinilac je priznao da je svoje delo izveo podstaknut mržnjom prema Berluskoniju i njegovoj stranci. Izgleda da nije mogao da podnese to što su hiljade ljudi na trgu ispred milanske katedrale pozdravljale šefa vlade. Ali, i za milione Italijana je nepodnošljivo to što Berluskoni uvek uspeva da pridobije većinu birača. No, oni koji ne žele da mu pruže šansu, u krajnjoj liniji krše demokratski konsenzus u kome mora da se uvaži glas većine.

Birači kao mušterije

S druge strane, Beluskoni je i sam doprineo relativizovanju tog konsenzusa. Tu se ne radi samo o njegovim ljubavnim aferama. Nije dokazano ni postojanje njegovih veza sa mafijom. Radi se o optužbama da on ima vlast nad tolikim brojem televizijskih stanica – njegovim sopstvenim i bar jednom državnom – da na taj način može da uspava građane i njihov kritički duh. Kao političar, Berluskoni dela na način privrednika. U pripadnicima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, on vidi samo svoje službenike. Birači su za njega mušterije koje on svojim televizijskim programima uspeva da drži zatvorene u zlatnom potrošačkom kavezu.

Ovaj atentat je ipak podstakao političare da dobro razmisle o tome da li nasilje podriva i sam Ustav. U sećanje su im se vratile sedamdesete godine, kada su napade, u kojima je stradalo mnogo ljudi, inscenirali članovi vlade, kako bi ocrnili „levicu“ i čak pripremali državni udar. Tako daleko sada više ne sme da se ode. Zbog toga je Berluskonija u bolnici posetio čak i vođa opozicije Pjerluiđi Bersani. A i sam šef vlade se glasno zapitao: kako to da izaziva toliku mržnju, kada želi samo najbolje?“

Ali, vreme za zamišljenost nad novijom istorijom je prošlo, piše Frankfurter algemajne cajtung, i dodaje da se političko ratovanje nastavilo – no ipak se pita: hoće li Berluskoni posle napada početi da traži konsenzus i nastojati da poštuje Ustav?

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković