Beskućnici na minus 30!

Ruke su mu promrzle i gotovo da ih ne oseća. Norbert, koji već 10 godina, posle razvoda i gubitka posla, živi kao beskućnik, traži kakvu-takvu ventilaciju na kojoj bi se zagrejao. To mu je mnogo draže od traženja skloništa po prodavnicama i tržnim centrima.

„I to sam radio da se ne bih smrzao. Ali ubrzo te primete i izbace iako ništa loše ne radiš“, kaže Norbert.

Teoretski bi i vožnja šinobusom bila jedna od mogućnosti da se skloni od zime. Praktično to naravno nije moguće, jer bi imao problema sa policijom. Ovaj 47-godišnjak samo je jedan od 70.000 beskućnika u Nemačkoj koji nerado posećuju socijalne ustanove. Norbert će radije provesti noć u društvu svojih kompanjona na jezivo niskoj temperaturni koja trenutno vlada.

„Ovako dobijem savet gde je moguće prenoćiti.“

Ne žele u sklonište

Kada je temperatura napolju ovako niska mnoge šahtovi ostaju ostaju otvoreni, kako bi ljudi kao što je Norbert našli sklonište od zime. Socijalni radnici, pod punom opremom za hitnu pomoć, noću obilaze beskućnike.

„Postoje na žalost ljudi koji i kada je najhladnije ne žele da odu u neku od ustanova. U tom slučaju je važno da imaju toplo ćebe ili vreću za spavanje ili nešto slično u slučaju apsolutne nužde“, priča jedan od socijalnih radnika Udo Grancer.

I policija patrolira i nadgleda stanje beskućnika. Retko im pođe za rukom da nekog nagovore da noć provede u toploj prostoriji. Razloga za to je mnogo. Često je to pitanje ponosa.

„Mnogi od tih ljudi imaju probleme sa alkoholom i drogama. U nekim ustanovama postoje ograničenja do kog vremena se mora doći, u drugima zabrana konzumiranja alkohola, a mnogi su zavisnici i ne žele da se povinuju tim pravilima“, objašnjava Grancer.

Norbert je sve ove godine koje je proveo na ulici do sada dobro izdržao. Bela smrt ga još nije sustigla. Vrlo je važno, kada su temperature ovako niske, ne konzumirati alkohol.