Bez prave alternative

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn nije mogao da potvrdi da u Evropskoj uniji postoji jedinstvena podrška planu međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija za nezavisnost Kosova. Unija je Ahtisariju pružala punu solidarnost, kazao je Aselborn u intervjuu za „Dojče vele“ i dodao da je plan sada na stolu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija te da u Njujorku svako mora da preuzme svoj deo odgovornosti.

Evropa trenutno ima pet predstavnika u Savetu – stalne članice Britaniju i Francusku te privremene Belgiju, Italiju i Slovačku. One o kosovskom pitanju nemaju identične pozicije ali šefa luksemburške diplomatije najviše brine Rusija kao sila sa pravom veta:

„Rusi su zauzeli stav da kažu da mogu da prihvate samo sporazum do kojeg se došlo pregovorima. A to je izuzetno teško. Saznao sam i da ruski prijatelji ne znaju kako bi sporazum mogao da izgleda. Njihov je stav samo da treba dalje da se pregovara. Verujem da Rusija kao važna zemlja neće gledati na stvari samo crno-belo već da će i pomoći da dođe do poboljšanja, ako su ona moguća, na primer kod standarda. No, ako se u pitanje stavlja sama potreba određivanja statusa Kosova, to će biti veoma, veoma teško. Nadam se samo da ćemo imati dovoljno strpljenja: i u diplomatiji, i na Kosovu i u Srbiji, i u Albaniji, svuda gde to jeste bitna tema. Nadam se i da neće biti nikakvih jednostranih rešenja, sa bilo koje strane u svetu.“

Mogućnost jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova nagovestila je bila Amerika. Vašington je bio ocenio i da bi kosovsko pitanje moralo da bude rešeno u vreme nemačkog predsedavanja Evropskom unijom odnosno do kraja juna. Žan Aselborn na to odmahuje glavom:

„Ne možemo tu da postavljamo vremenske odrednice. Nisam pesimista po prirodi pa ni po ovom pitanju ali sam oprezan u onome što govorim. Bilo bi prerano sada određivati rokove. Amerikanci su to učinili i ja to smatram riskantnim. Sada treba pustiti misiju Saveta bezbednosti da ode na teren i onda treba voditi debatu ali i krajnje pažljivo pratiti koji su to istinski veliki izazovi po ovom pitanju.“

Aselborn je izrazio nadu da će delegacija za utvrđivanje činjenica, koja je danas počela kosovsku misiju, zaista utvrditi stanje stvari. Izrazio je i uverenje da bi nakon toga bilo moguće privoleti Rusiju i, pre svega, Srbiju da prihvate plan za nadziranu nezavisnost Kosova:

„Smatram da je to moguće ako budu uneta poboljšanja na standardima. Na primer, da se ide još dalje u zaštiti manjina. Saglasnost će se sigurno postići oko zaštite verskih pravoslavnih objekata. Moglo bi se možda pokušati i da manjine na Kosovu budu još bolje zaštićene nego što je to u Ahtisarjevom planu slučaj. Ne mislim, međutim, da je u tome problem. Problem je zapravo u tome što su Srbi uvereni da mi kao međunarodna zajednica nemamo pravo da Kosovu sada damo status. A status za Kosovo nije nezavisnost već nezavisnost kontrolisana na određeno vreme; a potom bi se videlo kako bi se to dalje razvijalo. Problem je što Beograd to vidi sasvim drugačije i što trenutno to i Rusija vidi drugačije. Ni Beograd ni Rusija, pre svega Rusija, nemaju, međutim, skoro nikakvu alternativu onome što je predloženo već kažu da moramo da nastavimo raspravu. Mi hoćemo da narednih meseci dođemo do nekog zaključka. A ako se bude polazilo od argumentacije da nam nije potreban status za Kosovo to će biti ekstremno teško.“

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn podseća da je nezavisnost već godinama isključivi zahtev kosovskih Alanaca ali ističe i da stabilnosti na Balkanu nema ako se ide protiv Srbije. Zato ukazuje:

„Na Evropskoj uniji je da stabilizuje Balkan. To je naša stvar, veliki izazov i veliki mandat za Evropsku uniju. Ne možemo da rešavamo probleme tek kada sve zemlje budu članice Evropske unije. Te zemlje mogu da dobiju priliku da budu primljene u Evropsku uniju samo ako smo rešili njihove fundamentalne probleme. Nadam se i da će se i u Beogradu, u kojem još nije formirana vlada, o tome razgovarati i da će se razmatrati šta je alternativa. Samo govoriti ‚ne’ ne može da dovede do rezultata. Jasno mi je, naravno, i da je izuzetno teško i da, ako ne dođemo do rezultata, postoji velika opasnost da region bude ponovo destabilizovan. A to bi za Evropsku uniju bio veliki gubitak, veliki udarac, i to moramo da sprečimo.“

Aselborn u intervjuu za „Dojče vele“ još podseća da je u odnosima sa Evropom za Beograd bitan uslov nastavak saradnje sa Haškim tribunalom pa zaključuje:

„Mislim da je trenutno to veoma veliko pitanje i u Srbiji. Jer, kao što znamo, nisu svi tamo po to pitanju na istoj liniji – čak ni kada je reč o izabranim predstavnicima na najvišim mestima u državi.“