"Bezbednosna mreža" novi princip NATO

Angela Merkel je odmah istakla kako je predstojeći samit NATO usmeren na budućnost. Ona je dodala da samit ima i istorijsku dimenziju: „Nijedna organizacija u poslednjih 60 godina nije bila toliko angažovana na ostvarivanju mira i slodode“, rekla je doslovce kancelarka.

Francusko – nemačko prijateljstvo temelj dobrih odnosa

Merkelova je istakla francusko-nemačko prijateljstvo, te da prvi put dve zemlje zajedno organizuju samit NATO. „Radujemo se i američkom predsedniku Obami“ koji će doći na samit, podvukla je kancelaraka, jer „zajedno analiziramo, odlučujemo i kada god možemo zajedno i delamo“, bez obzira da li je u pitanju Bliski istok, Avganistan, ili nuklearni program Irana.

„Bezbednosna mreža“ – nova doktrina

Šta treba očekivati od ovog samita? Pre svega da NATO prilagodi strategiju novim izazovima. Sadašnji koncept je iz 1999, otada se mnogo toga promenilo, pomenimo samo napade na SAD od 11. septembra 2001. Znači da na ovom samitu pre svega mora da se preispita strateški koncept kako bi mogao da se odredi kurs za dalje delanje. Osnovni princip je i dalje solidarnost: napad na jednog člana NATO je napad na ceo NATO – ali to danas traži nove mere, zahteva drukčije korake. Na primer, angažovanje van teritorije NATO. „Nova operativna stvarnost“ traži „novo razumevanje bezbednosti“ a to je, kako je istakla Merkelova, „bezbednosna mreža“: Uspeh NATO će, naime, ubuduće neosporno zavisiti od sposobosti za povezivanje u mrežu sa relevatnim faktorima i organizacijama, bilo da se radi o UN, OEBS, EU ili Afričkoj uniji i to je, kako prenosi Angela Merkel, revolucionarno - kako za one koji intervenišu tako i za civilne strukture.

Perspektive pristupa

Kada je reč o širenju NATO-saveza, Merkelova je rekla da najpre ne vidi mogućnost da se razmišlja o nekom globalnom NATO-savezu, jer da je NATO savez severnoatlantskih partnera – o učlanjivanju u ovaj savez država diljem globusa tako ne može biti govora. Kancelarka je rekla da će sledeće članice NATO biti Albanija i Hrvatska. Kada je reč o Hrvatskoj ona je iznela ubeđenje da granični spor te zemlje sa Slovenijom neće predstavljati smetnju prijemu u NATO. Makedonija ima otvorenu perspektivu, uz nadu da će spor sa Grčkom oko imena države uskoro biti rešen. A Gruziji i Ukrajini na predstojećem samitu treba jasno otvoriti perspektivu članstva.

Tesna saradnja sa SAD najvažnija

NATO, istakla je Angela Merkel, mora imati spremne strukture za zadatke budućnosti, a to su međunarodni sukobi, transnacionalni terorizam, sporovi oko energije i očuvanja resursa. Ni Amerika ni Evropa ne mogu sami da se nose sa tim zadacima, a zadatak NATO je da radi pre svega preventivno. Zbog toga je važna tesna saradnja sa SAD.

S kim pregovarati u Avganistanu?

Avganistan je najvažnija aktuelna proba za NATO, rekla je Merkelova, dodavši: „Sledeće nedelje očekujemo nove koncepte SAD“. Moramo zajedno sa svim ostalim partnerima i pre svega sa stanovnicima Avganistana da se pobrinemo za bezbednost“, mada za to „treba više strpljenja nego što smo zamišljali“. NATO mora da se poveže sa drugim organizacijama kada je reč o napretku u Avganistanu jer - nema obnove bez bezbednosti - i obrnuto. Kada se radi o pitanju sa kim u Avganistanu treba i može da se pregovara, Merkelova nema dileme: sarađivati se može sa svima koji žele obnovu zemlje – kako god se zvali. „Oni koji se bore protiv obnove, ne mogu biti naši partneri“, istakla je kancelarka.

Temelj odnosa sa Rusijom - poverenje

Angela Merkel se osvrnula i na osetljivo pitanje odnosa sa Rusijom. Osim odluke da se obnovi rad Saveta NATO-Rusija, ocena nemačke vlade je da sa Moskvom može dobro da se sarađuje. Sledeće nedelje se planira i susret nemačke kancelarke i ruskog predsednika Dmitrijem Medvedevim. Temelj „arhitekture“ odnosa je poverenje koje mora biti učvršćeno; nemačka vlada želi partnerstvo sa Rusijom na bazi poverenja. Merkelova je predložila da se u zajedničku bezbednosnu politiku uvedu redovne konsultacije sa Rusijom.