Bezvizni režim „za sada“ nije u opasnosti

Iako je na sastanku Saveta ministara unutrašnjih poslova EU u Luksemburgu bilo reči o o problemima u sprovođenju vizne liberalizacije sa državama Zapadanog Balkana, kao i o mogućem uvođenju mehanizma suspenzije slobodnog putovanja u slučajevima krajnje zloupotrebe, te dve teme se nisu povezivale. U EU, za sada, nastavljaju „samo“ da nadgledaju situaciju sa prilivom potražilaca azila sa Zapadnog Balkana.

„Ovoga puta nije bilo predloga za bilo kakvom suspenzijom, već su samo neke zemlje izrazile svoju zabrinutost situacijom. Dogovorili smo se da ćemo tu temu ponovo razmotriti tokom poljskog predsedvavanja EU, u drugoj polovini godine“, izjavila je komesaraka za unutrašnja pitanja EU Sesilija Malmstrom, posle prvog dela sastanka Saveta ministara unutrašnjih poslova EU održanog 9.6. u Luksemburgu.

Ipak došlo "do napretka"

Ovom prilikom, Evropska komisija je evropskim ministrima predstavila i svoj šestomesečni izveštaj o nadzoru sprovođenja i efektima vizne liberalizacije za zemlje Zapadnog Balkana: „Jasno je da je u nekim poljima došlo do napretka, ali jasno je i da dalje postoji veliki broj potražilaca azila koji prvenstveno dolaze iz Makedonije i Srbije u EU“, naglasila je Malmstrom.

U izveštaju Evropske komisije navodi se da je dobra činjenica to da većina putnika iz zemalja Zapadnog Balkana u EU dolazi u „dobroj nameri“, a da samo mali broj lica, i to u većini slučajeva Romi i etnički Albanci, zloupotrebljavaju mogućnost slobodnog putovanja za „neosnovano“ traženje azila. Podsećajući da je manje od jednog procenta svih podnetih zahteva za azil odobreno, evropska komesarka za unutrašnja pitanja ističe:

„Znam da zemlje pokušavaju da nađu rešenje za ovakvu situaciju. Ljudi koji dolaze uglavnom su iz romskih zajednica i oni žive u teškim uslovima. Ti uslovi se moraju poboljšati, ali to se ne može uraditi “preko noći”. Potrebno je više zalaganja vlada ovih zemalja u tom pravcu, ali i u pravcu ciljanih informativnih kampanja.“

U EU još bez odluke o novim merama

Pored situacije sa prilivom azilanata sa Zapadnog Balkana, ministri unutrašnjih poslova EU u Luksemburgu razgovarali su i o predlogu Evropske komisije o uvođenju mehanizma suspenzije slobodnog putovanja, pod vrlo određenim uslovima i u slučaju “krajnje mere”. Ovaj predlog koji, između ostalog, omogućava brže i lakše privremeno uvođenje graničnih kontrola u okviru Šengena, zasnovan je na želji da se ojača šengenski sistem i izbegnu problemi jednostranih poteza članica Unije, koji su usledili kao reakcija na priliv azilanata sa Severa Afrike.

U šengenskom sistemu u kome je i sada predviđena mogućnost privremenog uvođenja graničnih kontrola u “hitnim situacijama”, još nema jedinstvenog stava oko ovođenja novih, striktnijih mera upravljana granicama.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon