Biće (još) gore!

Svejedno da li je reč o humanitarnim radnicima, političarima ili vojnicima, niko od njih ne računa da bi 2009. moglo doći do popuštanja u Avganistanu. General Hans –Lotar Domroze, šef štaba Međunarodnih zaštitnih trupa ISAF u Kabulu, ovako procenjuje prilike u bliskoj budućnosti. „Naravno biće nemirno u čitavoj zemlji, moglo bi se reći: 'Biće pre gore nego što će da bude bolje'."

65.000 stranih vojnika se u ovom trenutku nalazi na Hindukušu, međutim ustanak militantnih islamista je sedam godina nakon pada Talibana jači nego ikada ranije. Oko 270 vojnika iz redova ISAF-a je izgubilo život 2008. U bombaškim atentatima poginulo je više od 1000 civila.

Avganistan ima prioritet

Za budućeg američkog predsednika Baraka Obamu – Avganistan ima spoljno politički prioritet. „U Avganistanu je počeo rat protiv terora i tu mora biti i završen“, rekao je Obama posle izbora.

Amerika će poslati dodatne trupe u Avganistan. „Još 30.000 američkih vojnika biće poslato na Hindukuš, što je dvostruko veći broj", rekao je šef Generalštaba Mihael Mulen. Američke trupe će takođe morati da osiguraju predsedničke izbore, koji se održavaju 2009. u Avganistanu. Talibani bi mogli da pokušaju da ometu izbore, kako bi osporili demokratski legitimitet pobednika.

Hoće li SAD podržati novu kandidaturu nepopularnog predsednika Hamida Karzajija još nije jasno. Karzaji je pobunjenicima više puta ponudio pregovore: "Ukoliko Mula Omar prihvati avganistanski Ustav i bude spreman na razgovore kako bi se postigla stabilnost i mir u avganistanskom narodu, ja ću sa njim pregovarati", rekao je Karsaji.

Još je tokom leta 2008. bilo pokušaja da se sa članovima militantnih islamista započnu pregovori. Vođa Talibana Mula Omar povodom kraja godine je izjavio da on neće pregovarati sa avganistanskom vladom.

Bez ubedljivih rezultata

Samo vojnim putem sukob neće biti rešen, kazao je takođe i komandant američkih vojnih snaga Mulen. "Povećanje američkih trupa neće ništa pokrenuti", reko je Mulen.

Ovo saznanje nije novo, ali ni inicijativa civilne obnove koju je pokrenula međunarodna zajednica nije postigla ubedljive rezultate. Poslovi sa drogom cvetaju, kriminal i korupcija u javnim službama su deo svakodnevnice. Pri tom još uvek 70 odsto Avganistanaca živi sa manje od dva dolara dnevno.