Biće to uzbudljiva brazilska godina

Za Brazilijance nije ništa novo to što će tri meseca nakon Svetskog fudbalskog prvenstva izaći na izbore. Od ponovnog uspostavljanja demokratije 1986. godine, izbori se održavaju svake četiri godine. Ipak ovoga puta su okolnosti nešto drugačije: Svetsko prvenstvo se odigrava baš u Brazilu, a vladajuća Radnička stranka (PT) smatra se odgovornim za taj uspeh. Međutim, građani nisu srećni zbog novonastalih prilika u zemlji.

Kratka retrospektiva

Kada je Brazil 2007. godine, u vreme bivšeg predsednika Lule da Silve, dobio organizaciju fudbalskog takmičenja, sunarodnici su dizali u nebesa. Jer, nadali su se investicijama, privlačenju pažnje koju zemlja zaslužuje i na kraju krajeva šansi da će prevazići traumu iz 1950. godine. Tada je u finalu Svetskog prvenstva Brazil izgubio od Urugvaja i to baš na stadionu Marakani u Rio de Žaneiru, koji je sagrađen zbog fudbalskog prvenstva.

Sedam godina nakon što je Brazilu dodeljena organizacija prvenstva, raspoloženje je drugačije: Za privlačenje pažnje "pobrinula" su se prisilna preseljenja, nastradali građevinski radnici i odugovlačenje u izgradnji stadiona. Retko gde okončani infrastrukturni projekti, odnose se pre svega na transport navijača, a rekonstrukcija stadiona Marakana koštala je više od milijardu reala (oko 350 miliona evra). Sredstva su (logično) obezbeđenja iz državne kase, zahvaljujući naplati poreza. Brazilijanci su zbog ogromnih suma svoje nezadovoljstvo već pokazali tokom 2013. godine organizujući masovne proteste.

Predsednica pod velikim pritiskom

Spolja gledano stiče se utisak da se aktuelna predsednica Dilma Rusef teško snalazi u suočavanju sa političkim nasleđem mentora Lule da Silve. Ipak , ispitivanja javnog mnjenja pokazuju nešto drugo: Podrška predsednici Rusef je tokom demonstracija u određenim momentima opala sa 70 na ispod 30 odsto. Ali u međuvremenu se ponovo popela na 50 odsto. Drugim rečima njen reizbor je gotovo izvestan.

Sociolog Orlando Santos Junior to ovako objašnjava: "Protesti su samo uslovno usmereni protiv predsednice. Ljudi vrlo dobro znaju da ona nije odgovorna za sve probleme u zemlji." Rekonstrukcijom gradova u kojima će biti igrane utakmice u okviru Svetskog prvenstva, zatim vojnom policijom koja je odgovorna za borbu protiv nasilja u gradovima, od kojeg se strahuje, koordinira se na saveznom nivou. Veliki deo infrastrukturnih problema je u nadležnosti gradova, a korupcija je prisutna na svim nivoima vlasti.

Santos ne vjeruje da bi birači zbog toga mogli da kazne Radničku stranku, a posebno ne zbog troškova oko Svetskog fudbalskog prvenstva: "Ljudi nemaju ništa protiv prvenstva, već protiv načina na koji se ono organizuje."

Protesti u Brazilu u oktobru 2013. godine

Ipak nezadovoljstvo je dovoljno veliko, zbog čega je Santos uveren da će i tokom Svetskog prvenstva biti održane velike demonstracije. Kada se u junu i julu momčad iz ranih zemalja budu takmičile za titulu svetskog prvaka, u Brazil će doći na hiljade reportera iz više-manje svih zemalja sveta. Tada će i međunarodna scena biti veća nego kada je reč o Kupu konfederacija, koji je održan 2013. godine.

Brazilska vlada je preduzela mere kako bi u najmanju ruku protesti bili manji: S jedne strane pojačana su policijska ovlašćenja, a ograničeno pravo na demonstracije. S druge, vlada pokazuje da prihvata kritike, pa je započela sa investicijama u infrastrukturu i najavila dodatna ulaganja.

Zbog toga Valeriano Kosta, profesor sociologije na Univerzitetu Kampinas, sumnja da bi moglo doći do velikih demonstracija u zemlji. "Poboljšanje stanja u javnom sektoru delovaće tako što će veliki broj ljudi iz rastuće radničke klase ostati kod kuće", smatra Kosta. On kaže da ljudi znaju relativno malo o pozadini korupcije i propustima političara.

Izvestan reizbor predsednice

Upućeniji smatraju malo verojatnim da će Svetsko prvenstvo i demonstracije odlučujuće uticati na ishod izbora. Sociolog Orlando Santos tvrdi: "Demonstranti zahtevaju dugoročnu promenu razmišljanja kod političara. Pri tome nije reč specijalno o vladajućoj partiji."

Skoro ni jedan poznavalac situacije u Brazilu ne smatra da je reizbor Dilme Rusef ozbiljno ugrožen. Santos ističe kaže da pri tome treba imati na umu i da su njeni protivkandidati preslabi.

Statistički gledano, u tom slučaju bi Brazil morao da plati previsoku cenu i prepusti titulu svetskih prvaka nekoj drugoj zemlji. Naime od 1986. godine su sve vlade gubile na izborima, kada bi Brazil prethodno na Svetskom prvenstvu osvojio titulu. Ali, kako je već u ovoj priči rečeno, ovoga puta predznaci nešto drugačiji.

Autor: Jan D. Valter / zi
Redakcija: Jakov Leon