BiH ne želi svoju imovinu u Srbiji!?

Iako se činilo da će imovinom firmi iz Bosne i Hercegovine, koje su nakon raspada bivše Jugoslavije ostale na teritoriji Srbije od danas moći da upravlja BiH, Vlada Srbije donela je novu uredbu kojom se prolongira rok za još tri meseca do kada bi zemlje trebale da reše status imovine u Srbiji. Međutim sama najava da bi Srbija mogla prodati imovinu BiH koja se nalazi na njenoj teritoriji, za ekonomiste je nepojmljiva, jer niko u proteklih godinu dana nije reagovao iz BiH. Ni preduzeća iz BiH nisu se dogovorila sa firmama iz Srbije koje su prisvojile bh. imovinu, što i ne čudi, jer nije bilo zajedničke akcije vlasnika firmi i vlasti BiH.

Igor Gavran iz Spoljnotrgovinske komore BiH kaže da je BiH vratila svu imovinu drugim državama, a da pri tom nije tražen reciprocitet: „Imovina naših preduzeća nije vraćena. Tretira se na različite načine, veliki deo je već uzurpiran, a ovo što se sada dešava u Srbiji je jedan od najcrnjih mogućih scenarija gde je sve izvesnije da će naša preduzeća ostati bez ogromne vrednosti, a da to neće ni biti nadoknađeno, niti se naša državna administracija angažuje da to pokuša da spreči.“

BiH ne interesuje njena imovina

Dokaz da u BiH nema interesa za imovinu bh. preduzeća je i činjenica da niko nije upoznat sa uredbom Vlade Srbije od prošle sedmice da se rok produži za još tri meseca. Ekonomista Svetlana Cenić kaže da je skandalozno to što niko iz BiH nije reagovao na prodaju imovine koja je vlasništvo građana te zemlje: „Mislim da je to skandalozno, ali to u načelu pokazuje i prava je slika funkcionisanja vlasti koja ne daje ni 5 para na ono od čega živimo, a bavimo se takvim glupostima da mislim da nam se smeje čitava planeta.“

Reč je o državnoj imovini preduzeća koja nisu privatizovana. Ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj kaže da je poslata diplomatska nota Srbiji i da je otpravnik poslova u Ambasadi BiH u Beogradu dobio izričitu instrukciju da to pitanje postavi na vrh prioriteta prilikom svakog sastanka sa zvaničnicima Srbije: „Ono što je možda i čudno je da se nijedna firma iz BiH nije obratila ministarstvu za određenu zaštitu.“

Vlasnici firmi traže pomoć, ali bez uspeha

Igor Gavran iz Spoljnotrgovinske komore BiH kaže da vlasnici firmi nisu baš toliko pasivni: „U svakom slučaju se obraćaju komori i imaju našu punu podršku. Mi smo i u razgovorima sa potpredsednikom Vlade (Mlađanom) Dinkićem, kada je bio u poseti Sarajevu razgovarali o toj temi. Takođe smo i našim institucijama upućivali naše informacije i saznanja o tome.“

Svetlana Cenić kaže da je još za vreme dok je ona bila ministar finansija u Vladi Republike Srpske, formirana radna grupa koja je trebalo da popiše imovinu RS na teritoriji Srbije: „Do nas je došla informacija o nekim slučajevima gde se na Terazijama prodavala takva imovina mimo znanja vlade i mimo svih procedura. I da je otuđena. I počelo se sa tim radom.”

RS i Federacija različit status zbog specijalnih veza

Pošto RS ima potpisan sporazum o Specijalnim i paralelnim vezama sa Srbijom, za razliku od Federacije, a uzimajući u obzir da pitanje državne imovine u BiH još nije rešeno, izvesno je da će imovina koja će biti predmet eventualne rasprodaje u Srbiji biti ona u vlasništvu firmi sa sedištem u Federaciji BiH.

U slučaju da se do isteka novog roka ne postigne dogovor, nadležni organi u Srbiji će po službenoj dužnosti upisati pravo svojine na preduzeće u Srbiji koje koristi tu imovinu. Vlada Srbije je za vreme premijera Vojislava Koštunice usvojila izmene Uredbe kojom se nalaže sudovima da imovinu preduzeća čije je sedište na teritoriji nekadašnje SFRJ upišu kao društveno vlasništvo. U Agenciji za privatizaciju Srbije evidentirano je oko 150 preduzeća koja su osnivačkim kapitalom povezana sa imovinom u bivšim republikama SFRJ dok samo u BiH tvrde da ima oko 1.000 preduzeća iz te zemlje.

Radi se o izuzetno vrednoj imovini, koja obuhvata zgrade, poslovne prostore, skladišta ili zemljišta u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Čačak, Kraljevo. Njena vrednost procenjena je na više od dve milijarde evra.

Autor: Dragan Maksimović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković