BiH: Samohrani roditelji ostavljeni na cedilu

„Ja sam Rade Kaurin, šest meseci bez posla, samohrani sam otac dvojice dečaka od tri i pet godina. Supruga je umrla u 35. godini života, nakon toga umrla je i majka. I supruzi je pre dve godine umro otac, a 40 dana nakon njene smrti umrla joj je i majka.“

U ovakvim uslovima u mnogim bolje uređenim zemljama očekivala bi se akcija nadležnih institucija kako bi se bar malo olakšao život porodici Kaurin. Za razliku od toga, oni se u BiH suočavaju sa još većom diskriminacijom u pogledu socijalne zaštite i materijalne nadoknade. Rade, inače poljoprivredni inženjer, ostao je bez posla pre šest meseci: „Ja imam porodičnu penziju iza svoje supruge koja iznosi 250 maraka i to su nam jedina primanja. Često se to u našem društvu uzima kao hendikep ili kao poniženje kao da su same porodice krive za to, što nije tačno. Ko može uticati na nečiju bolest, razvod...“, pita se Rade Kaurin.

Žive od milostinje

Izvesno je da vlasti mogu da olakšaju položaj samohranih roditelja. Porodični zakon definiše samohrane roditelje tamo gde očinstvo nije priznato ili kada je u pitanju udovica ili udovac. „Vrlo često imamo situaciju jednoroditeljskih porodica gde je priznato očinstvo, gde su roditelji razvedeni ali majka ili otac sami izdržavaju dete“, kaže Sanja Malić iz Centra za socijalni rad.

Upravo je tu problem jer ukoliko roditelji, u najvećem broju slučajeva očevi, ostanu bez posla, nemoguće je naplatiti alimentaciju. Centar ima obavezu da u slučaju samohranih roditelja obezbedi dodatak za decu i podršku materinskom dodatku. Ostale usluge koje pruža centar odnose se uglavnom na socijalizaciju dece u društvu.

Udruženje samohranih roditelja „Ponos“ iz Banjaluke možda je i jedino u BiH koje pomaže članovima u hrani, higijeni, a pružaju im i pravne savete te pomažu pri zapošljavanju. Udruženje ima 2.800 članova sa 6.300 dece. Predsednica udruženja Ramzija Spahić kaže da je 70 odsto članova nezaposleno: „Imamo 68 odsto porodica kojima je jedini izvor prihoda dečiji dodatak koji iznosi od 30 do 70 maraka. 15 odsto nema nikakvih primanja. Žive od milostinje.“

Rešenje osnivanje alimentacionog fonda?

Sudbina novog porodičnog zakona još nije poznata jer prošlogodišnji pokušaj izmena nije dobio zeleno svetlo. Ministar pravde RS Džerard Selman svestan je da u postojećem zakonu ima manjkavosti: „Ostvarivanje njihovih prva nakon dobijanja statusa samohranog roditelja je nešto što nije decidno regulisano zakonom. Imamo problema“, kaže Selman.

U Federaciji BiH stanje je možda i gore. Nevladina organizacija NORNE iz Tuzle okupljala je samohrane i razdvojene roditelje ali već tri godine ne funkcioniše kao udruženje, iako je bilo jedino tog tipa na prostoru Federacije. Nekada na čelu ovog udruženja, Dušica Kuk, inače samohrana majka, odbila je svaku pomoć države i postala poslovna žena: „Ja sam na margini društva zato što me društvo smatra raspuštenicom jer su uvrežene stigme u ovom društvu ali finansijski, životno i po standardu sam srećom daleko od te situacije.“

Većina se slaže da bi rešenje bilo osnivanje alimentacionog fonda na nivou entiteta ili države i čija bi sredstva bila korišćena za naplatu alimentacije. Lana Jajčević iz udruženja „Udružene žene“ iz Banjaluke kaže da očevi svesno ne žele da plaćaju alimentaciju: „Imamo različitih slučajeva, od jednog gde je otac vlasnik privatne firme i zabranio je računovotkinji da isplaćuje alimentaciju određenu sudskom presudom. Žena radi kod privatnika i ne sme to isplaćivati. Ne postoje instrumenati da se to naplati.“

Naredni primer pokazuje zbog čega je upravo alimentacioni fond važan za samohrane roditelje. Dragica Tunjić iz Banjaluke samohrana je majka, bez posla, bez alimentacije ali sa svim oblicima diskriminacije: „Živimo od akcije do akcije. To se ne može nazvati životom, to je preživljavanje. Jednoroditeljske porodice su dotakle dno dna. Ne može biti gore. Čim nekom kažeš da si samohrani roditelje, ne možeš dobiti posao nikako“, zaključuje Dragica.

U slučaju formiranja alimentacionog fonda, država bi isplaćivala obaveze samohranim roditeljima a kasnije se sudskim putem naplaćivala od roditelja koji iz različitih razloga ne plaćaju alimentaciju.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Odg. urednik: Nemanja Rujević